ISHRANOM DO ZDRAVLJA (1) – zablude o ishrani

Često postoji više načina da se dođe do jednog željenog ishoda jer koliko je ljudi, toliko je i načina: oni mogu biti lakši ili teži ali je najbitnije da svako, iz sopstvenih razloga i potreba i osluškujući svoj organizam, odabere onaj koji njemu najviše odgovara, s ciljem koji nam je svima bitan, a to je da se osećamo zdravo i zadovoljno. Da bi do tog cilja došli, potrebno je da raspolažemo pravim informacijama za njegovo postizanje kao i volju i mogućnosti da do njega istrajemo.

Do optimalnijeg i trajnijeg zdravlja i težine se puno sigurnije dolazi prilagođenom, odgovarajućom ishranom, fizičkom aktivnošću - redovnom i lakšom, kako bi se mogla upražnjavati u svim starosnim i godišnjim dobima -, održavanjem zdravih međuljudskih odnosa, negovanjem pozitivnog stava prema životu, nego zahtevnijim putevima kao što su pojačana fizička aktivnost, zahtevne dijete, gladovanje i slično koji donose brze ali kratkotrajne rezultate. To potvrđuju statistike i iskustvo.

Tokom evolucije je dolazilo do velikih promena koje se tiču uslova i načina života ljudi, njihovog kvaliteta života, dužine životnog veka... ali tokom poslednjih 200.000 godina odnosno perioda u kome se razvio homo sapiens, to jest čovek kakav je danas, one su se odvijale jako sporo, što je omogućavalo ljudima da im se postepeno prilagode. Ukoliko se osvrnemo samo pedesetak godina unazad, uvidećemo da se vrtoglavom brzinom promenio način ishrane i smenjivao neverovatan broj raznih teorija i novih „otkrića" u vezi sa ljudskom ishranom i zdravljem, koji su pri tom često opovrgavali jedni druge, izazivajući nagli porast poremećaja i bolesti koji su ranije bili sporadični, kako tvrde i dokazuju antropolozi, a istovremeno i pojavu niza novih bolesti. Logično je da bi iskustvo kao i nasleđe koje postoji od nastanka čoveka do danas trebalo da pretegnu nad kratkotrajnim eksperimentisanjem, kako bi se mogla nazvati nedovoljno duga vremenska distanca od pola veka otkako su brze promene počele da se dešavaju.

Šta je najviše uticalo na promenu u ishrani čoveka od druge polovine XX veka do danas? Masovno uvođenje industrijske hrane, kult vitkog tela i predstavljanje ogromnog broja dijeta za mršavljenje, način života koji ne dopušta redovnost obroka, teškoće u obezbeđivanju sveže, sezonske, organski gajene hrane... Pored stresa, nedovoljne količine sna i kretanja, neuravnoteženih ljudskih odnosa, ove novine dovode do ugrožavanja zdravlja, a kod velikog broja ljudi se prvi ozbiljni zdravstveni problemi pojave zbog gojaznosti. Ali umesto da nasednete – naročito na proleće i leto kada se obično takva pojavi - na „najnoviju, najdelotvorniju, najbržu, najbolju do sada, najzdraviju (!?) dijetu", stanite na loptu i razmislite.

Šta bi trebalo da je dobra ishrana? Ona koja je dobra i za telo, i za dušu, i za raspoloženje. Ako na bilo koji način patite zbog držanja dijete, na lošem ste putu, jer cilj je da se posle svakog obroka osećate dobro i ne „natovareno" kao i da ne budete ubrzo ponovo gladni. Da bi ste to postigli, morate da slušate svoje telo pošto ono prirodno zna šta je dobro za njega. Bar bi trebalo da je tako. Ukoliko nije, to znači da je već „zavedeno", i to industrijskom hranom kojoj je teško odupreti se (zato je i smišljena i pravljena...), jer iako nam uz prazne kalorije donosi buduće zdravstvene tegobe, mi u njoj (čipsu, keksovima, hamburgerima, brzoj hrani, sokovima, lošim kombinacijama namirnica...) „uživamo" uprkos iskustvu da ju je neprijatno i teško variti. I upravo je to poruka našeg tela da mu takva hrana ne prija: ne jesti hranu posle koje se osećamo loše. To je jako jednostavno sprovesti ali sve se češće dešava, naročito među mlađim ljudima koji najčešće nisu nikad ni osetili blagodeti zaista zdrave hrane, da su im prirodni prehrambeni refleksi nepouzdani pošto su poremećeni neadekvatnom ishranom! Tako se začarani krug zatvara ali je uz volju i upornost i iz njega moguće izaći.

Pošto nam je nepce zavedeno, ostaje nam da raskrinkamo teorije i „otkrića" koji su u velikoj meri tome doprineli, a za koje se danas pouzdano zna da su neosnovani. U pokušaju da se umanji nanesena šteta i telo povrati u ravnotežu iz koje će sâmo prepoznati šta mu je potrebno od hrane da bi bilo zdravije, ovde ćemo ukratko objasniti šta je ispravno, što može potvrditi svaki savestan i dobro obavešten lekar, nutricionista ili biohemičar.

• Ne postoji razlika između sporih i brzih šećera. U našem telu se bez razlike svi šećeri brzo pretvaraju u glukozu, zbog koje potom raste nivo šećera u krvi. Nivo insulina raste, loše masnoće se talože, najviše kao visceralne, (tj. unutrašnje, za razliku od onih spoljašnjih, pod kožom). No, našem telu i mozgu je potrebno dosta šećera. Upravo zato što donose sa sobom i druge korisne sastojke, najbolji izvori šećera, koje treba jesti pri svakom obroku su lisnato povrće, sve vrste kupusa, korenasto povrće, a drugi su voće, najviše crveno i crno bobičasto. Prerađene žitarice, beli, žuti ili smeđi šećer, sve čokolade osim crne, kornfleks, kvasni hleb, kolače, gazirana pića... i sve skrivene šećere (u sosovima, kečapu, zaslađivačima...) jako retko, ako uopšte, treba stavljati na jelovnik.

• Piti voćne sokove nije isto što i pojesti voće. Sokovi se brže vare te šećer iz voćnog soka brže prelazi u krv, jetra ga brzo prerađuje i pretvara u masnoće umesto da ga telo postepeno troši kao energiju, što bi bio slučaj da se unosi celi plod odnosno zajedno sa svojim vlaknima.

• Od masnoća se nećete ugojiti. Masnoće su neophodne za apsorpciju vitamina A, D, E, K; neke se mogu uneti samo putem hrane, zahvaljujući njima imamo osećaj sitosti. Holesterol iz hrane ne utiče direktno na njegov nivo u krvi, za koji je odgovoran poremećaj jetre i žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

• Nije tačno da nema razlike između butera i margarina. Po pitanju masnoća, kalorija i energije koju daju organizmu jesu slični, „samo" što se margarin po sastavu tek po jednom molekulu razlikuje od plastike što ga čini veoma nekorisnom i „mrtvom" namirnicom.

• Hrana sa puno proteina nije dovoljna za izgradnju mišića ukoliko se nedovoljno unose i ugljeni hidrati. Preterani unos proteina uz uzdržavanje od prirodnih šećera iz hrane može čak dovesti i do raspada mišićne mase i trajnog oštećenja bubrega.

• Ne treba jesti isključivo ni sirovo ni kuvano povrće jer se neki antioksidansi bolje apsorbuju kad su kuvani dok se neki antikancerogeni sastojci uništavaju toplotom. U svakom slučaju, povrće, koje je važno i zbog vlakana i zbog vitamina i minerala kao i drugih korisnih sastojaka, uvek treba konzumirati sa malo masnoće (sa hladno ceđenim uljem, malo butera...) radi bolje apsorpcije njihovih polifenola i antioksidanasa.

• Ne izbegavajte jaja jer, kao što smo rekli, holesterol proizvodi vaša jetra, od glukoze koju unosite, a ne sama hrana, tako da vašem zdravlju ne preti žumance koje je izvor antioksidanasa i vitamina rastvorljivih u masnoćama, i koje pomaže stvaranje hormona koji sagorevaju prekomerne masnoće. Jaje je bogato esencijalnim masnim kiselinama neophodnim za mozak i svim vitaminima osim C.

• Ne bojte se soli ! Nedostatak soli može dovesti do pada krvnog pritiska, iscrpljenosti, pada nivoa natrijuma u organizmu. Zimi možete koristiti kalijumovu, a leti morsku so. Čak i ukoliko patite od visokog krvnog pritiska svakako je morate unositi bar u manjoj količini, ujedno i zbog joda.

• Nemojte često koristiti loše hranljiva ulja od suncokreta, kukuruza, soje, pšeničnih klica, koštica grožđa pošto sadrže puno omega-6 masnoća odgovornih za izazivanje upalnih procesa u organizmu. Za kuvanje je bolje upotrebljavati mast ili devičansko kokosovo ulje, a za prženje (koje bi trebalo što više izbegavati) pogodno je ulje od koštica grožđa jer „dimi" tek na jako visokoj temperaturi (tačka dimljenja je ona posle koje ulje postaje kancerogeno). Ulja bogata omega-3 masnoćama, kao što je laneno, koristite za salate i nikad ih ne zagrevajte jer na toploti oksidišu što ih čini toksičnim.

• Ne štedite začine i aromatične trave ! U njima ima više antioksidanasa nego u većini voća i povrća, a ukusi su toliko raznovrsni da možete do mile volje da istražujete u kojim jelima će vam se najviše dopasti da dodate alevu papriku, bosiljak, ruzmarin, lovor, majčinu dušicu, kim, đumbir, šafran, kurkumu, razne vrste bibera... bilo da se radi o supama, salatama, povrću, mesu ili sosovima. Ne zaboravite da i ukus zdravih slatkiša ili tople čokolade od pravog kakaa možete poboljšati cimetom, koji je inače poznati prirodni lek protiv viška šećera.

U svakom slučaju, ne smete biti isključivi ! Bilo da se radi o nečemu što treba izbegavati ili obilato koristiti, nikad ne budite isključivi, jer svako je specifičan i trebalo bi da najviše osluškuje svoje telo i shodno tome da postupa i hrani se. Raznovrsnost je ipak jedna od najbitnijih mera koje treba primenjivati u ishrani, naravno poštujući sezone jer sve što raste u Prirodi je najdelotvornije i najkorisnije upravo u to vreme.

Kao dokaz da ništa nije svemoguće pa ni najraznovrsnija ishrana je vitamin D. Mnogi stručnjaci njega smatraju najbitnijim vitaminom jer se bez njega ne može odvijati skoro nijedan bitan proces u organizmu. Tačno je da ga ima u žumancetu, masnoj ribi, iznutricama ali s obzirom na nedovoljnu količinu koju u tim namirnicama nalazimo u odnosu na to koliko je našem telu potreban, jedino zdravo i bezopasno rešenje za obezbeđivanje dovoljne količine vitamina D našem organizmu je izlaganje suncu, svakodnevno po najmanje 20 minuta na više od polovine površine kože. To je za većinu ljudi neizvodljivo, zato produžite boravak na suncu (ono prolazi i kroz manje guste oblake...) izlažući lice, vrat i ruke, a leti, u vreme odmora, kada sunce nije prejako, telo će moći da napravi rezerve, a vi ćete se pri tom odmarati ili biti aktivni ali u svakom slučaju ćete uživati!

Autor: Katarina Trajković

Napomena: "Svi naši tekstovi su informativnog karaktera. Pre primene iznetih obaveštenja i preporuka, posavetujte se sa Vašim lekarem."