Poručivanje telefonom:
+381 (0) 11 245 9090
ISHRANOM DO ZDRAVLJA (3) – zamenjena opasnost
Od svih zabluda i neistina, izdvajaju se dve koje su do sada nanele najviše štete ljudskom zdravlju: preporuka da se konzumira velika količina žitarica i preporuka da se strogo izbegavaju masnoće. Svetska Zdravstvena Organizacija je postavila žitarice kao osnovu piramide ishrane s učešćem od 50% u celokupnoj ishrani! A šta na to kaže najuticajniji i najčešće navedeni nutricionista na svetu, predsednik Odeljenja za ishranu Harvardske Škole za javno zdravlje (Department of Nutrition, Harvard School of Public Health), Prof. Dr Volter Vilet: „Naučni krugovi su doprineli epidemiji gojaznosti šaljući javnosti poruku po kojoj se računaju samo kalorije koje dolaze od masnoća, što je navelo većinu ljudi da misli kako se nesmetano može konzumirati velika količina žitarica”. Tome treba dodati i interes velikih i poznatih proizvođača da prodaju ogromnu količinu proizvoda na bazi žitarica, koje je puno jeftinije proizvesti od bilo koje druge hrane, pomažući se pri tome varljivim reklamama. Statistike pokazuju da se najviše reklamiraju najnezdraviji proizvodi. Jedna dugoročna američka studija pokazala je obrnutu srazmeru između unosa masnoća i gojaznosti: što se unosi manje masnoća, to se više goji! Ljudi koji ne jedu masnoće, a one su neophodne za procese metabolizma, stalno su gladni i jedu više žitarica koje ih u stvari goje. Masovna proizvodnja hrane sa smanjenim ili uklonjenim masnoćama, zajedno sa zaslađenim pićima, doprinose razvoju dijabetesa (kada pankreas više ne može da isporuči sav potreban insulin te zato ćelije organizma razviju otpornost prema njemu) i sijaset drugih bolesti! To je zaključak izveden isključivo iz statistika, ne iz neke teorije ili zbog marketinških potreba nekog prehrambenog giganta.
Imajući uvek na umu da je raznovrsna ishrana najbolja, ne treba da budemo isključivi već da uzimamo iz svega ono što je najbolje za nas. Dijete za mršavljenje su uglavnom marketinški potezi, ali postoje i jako retke dijete zasnovane na nauci i iskustvu zajedno.
Ona o kojoj se u poslednje vreme najviše pretraživalo po statistikama samog pretraživača Google je paleolitska dijeta ili ishrana.
Paleolitska ishrana se sastoji od ishrane što sličnije ishrani naših predaka pre nego što je nastala zemljoradnja. Proizvodnju i konzumiranje žitarica je čovek započeo pre 5 000 do 10 000 godina što je izuzetno kratak period za prilagođavanje ljudskog organizma u odnosu na celokupnu njegovu evoluciju, a za vreme koje se hranio mesom, ribom, morskim plodovima, jajima, voćem, povrćem, zrnevljem, koštunjavim plodovima, bobicama korenjem, lišćem…
Tada čovek nije mogao da proizvede velike količine brašna i nije znao za kvasac. Jeo je meso divljači, a ne stoke nehumano gajene u boksovima i tovljene kukuruzom i antibioticima. Hranio se pernatim životinjama koje su iz zemlje iskopavale crviće, zrnevlje i bilje, kao i njihovim jajima...
Ali to je bilo nekada, a sada treba da vidimo šta se desilo i šta je dovelo do današnjeg stanja, i najvažnije od svega, kako da to ispravimo.
Dakle, čovek je tek pre nepunih sto godina počeo u velikim količinama da, zajedno sa šećerom koji sadrže, unosi veće količine žitarica, a njega varenje jako brzo pretvara u glukozu koju telo veoma loše podnosi i može čak predstavljati otrov ukoliko njena doza u krvi pređe dozvoljenu granicu! Tada pankreas počne da proizvodi insulin koji tera naše ćelije da apsorbuje glukozu dok se njen nivo u krvi ne stabilizuje. Međutim, kada se pretera, pankreas prestaje normalno da radi i dolazi do dijabetesa.
Unos integralnih umesto obrađenih i samim tim osiromašenih žitarica donekle smanjuje taj rizik jer zbog svog sadržaja vlakana usporava varenje ali opšte smanjenje unosa povrća i voća taj rizik održava isto koliko i povećani unos skroba kroz mahunarke i krompir koji nam je došao tek u 18. veku iz Amerike. Čoveku koji se konvencionalno hrani, skrob daje 60 % svih dnevnih kalorija, a on se pretvara u čist šećer čim dođe u dodir sa pljuvačkom, odnosno brže nego kocka šećera! Uz skrob, tu je i gluten koji izaziva upale i oštećuje organe za varenje i na taj način remeti apsorpciju korisnih sastojaka iz hrane. Tako je put do bolesti otvoren!
Promeni li se neadekvatna ishrana, problemi, bolovi i bolesti nestaju! Ishrana koja je prilagođenija čoveku i njegovim potrebama isključuje ili znatno smanjuje unos mlečnih proizvoda i žitarica koje sadrže gluten dok su dozvoljeni: voće (10%), proteini životinjskog porekla ukoliko nisu obrađeni na previsokim temperaturama, i dobre masnoće (20%), koštunjavi plodovi, zrnevlje, klice i samoniklo bilje (30%), povrće (40%).
Dugo već je ljudima usađen stav da povezuju meso i masnoće sa viškom holesterola i gojaznošću ali nijedna studija nije mogla da uspostavi vezu između njih jer najmanje tri četvrtine holesterola proizvodi naše telo koje još i više skuplja masnoće ukoliko je „izgladnjeno“ neunošenjem mesa i masnoća, koji inače doprinose da se oseća sitost.
Dugo već se propagiraju proizvodi sa 0% masnoća, a oni su puni skrivenih šećera, brašna, veštačkih zgušnjivača koji goje i remete metabolizam i apetit, jer izazivaju isprve veliki porast ali ubrzo potom još veći pad šećera u krvi i daju znak telu da je opet gladno!
Ali zato više nije tajna da se uporedo sa takvom zdravstvenom politikom (koju lobira industrijska poljoprivreda) pojavila epidemija gojaznosti, dijabetesa, hroničnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. Čovek je danas mnogo gladniji nego što je bio nekada jer je uvučen u kolo koje ga tera da kroz namirnice sve više konzumira skrivenih šečera, a zna se na primer, jer o tome studije jesu urađene i to su potvrdile, da
preterano unošenje šećera vodi u depresiju.
Izaći iz tog kola možete mnogo lakše nego što mislite! Smanjite što više unos šećera u korist proteina i masnoća jer tako će vaše telo zadržati mnogo manje masnoća i imaćete mnogo veći i stvaran osećaj sitosti. Pri tome, obilato koristite lisnato povrće. I uvek imajte na umu da je daleko uputnije jesti hranu čije poreklo, način proizvodnje i gajenja poznajete, što naravno nije lako, ali to je danas sve češće cena zdravlja.
Autor: Katarina Trajković
Napomena: "Svi naši tekstovi su informativnog karaktera. Pre primene iznetih obaveštenja i preporuka, posavetujte se sa Vašim lekarem."
