BEŽITE, OTROVI ! (3) – ŽIVOTNA SREDINA

Kako je zaista izgledao svet pre postanka čoveka je pitanje koje je oduvek razbuktavalo maštu. O tome postoje različite teorije, stavovi i ideje no svima im je zajedničko da su u suštini zasnovane na pretpostavkama, a ne na izvesnostima. Ono što jeste izvesno je da su u svetu kakav je tada bio u jednom trenutku bili stečeni uslovi za nastanak života, a kasnije i čoveka. Od tada do danas je prošlo vanredno mnogo vremena, a okolnosti su se preokrenule te se od pre pola veka čovek pita kako će uspeti da opstane u uslovima koje je sam stvorio u svom jedinom domu, na planeti Zemlji.

 Čovek se drznuo da se po važnosti vremenom postavi na vrh životne piramide, da se smatra merilom svih stvari i gospodarem Prirode. Prekršio je pravila ravnoteže, uzajamnosti, uzroka i posledice, poštovanja drugih oblika života, prožimanja raznorodnih energija... Negde na svom putu nije shvatio da sve što postoji ima svoje posebno mesto, izuzetnost, neophodnost i neponovljivost, da ima razlog postojanja iako ga sam čovek ne uviđa, da sve svima i svemu pripada, da mu ništa neće biti oduzeto ukoliko on sam to ne čini. Ipak, ravnotežu Prirode je narušio i to mu se vraća kao bumerang u obliku pretnji po život, zdravlje i opstanak.

Razumljivo je da čovek želi unapređenje uslova života ali to nikako ne sme biti na račun Prirode, drugih živih bića i životne okoline. Niko ne spori tehnološki razvoj ali njega mora pratiti i razvoj svesti. Čovek ne treba da se vrati u pećine ali mora ubrzano da radi na osvešćivanju kako bi mogao da opstane u ovakvom svetu. A ono što takođe niko ne bi mogao danas da zamisli jeste kako bi bilo živeti bez svega što je čovek do sada stvorio sprovodivši svoje zamisli u delo. Sreća je da se proteklih nekoliko decenija intenzivno razmišlja o načinima kako da se zagađenja koja je pri tom izazvao, smanje, potru, a nova spreče.

Pored bezbrojnih izvora ili produkata zagađenja koji se mogu videti ili na drugi način osetiti: dim, izduvni gasovi, betonske armature, hemikalije, trafo-stanice, plastika, pesticidi, otpadne vode... postoje i nevidljivi, a oni su vremenom postali mnogobrojniji. I u krajnjem ishodu, zbog svega toga i opasniji.

Čovek svestan štetnosti zagađivača može u velikoj meri da se zaštiti tako što će na primer izabrati mesto stanovanja izgrađeno od prirodnih materijala najmanje 100 metara od najbliže trafo-stanice, van neposrednog domašaja saobraćajnica, tako što neće pušiti, koristiti plastičnu ambalažu i kućnu hemiju, tako što će se truditi da se zdravo hrani, kreće, diše i misli ali je najteže pobeći od štetnih, nevidljivih ali merljivih zračenja i talasa: elektromagnetnih, jonizujućih, nejonizujućih, radioaktivnih, geopatoloških...

Nikako ne treba zaboraviti da postoje prirodna ili kosmička zračenja i energije bez kojih svet ne bi postojao. I sam čovek je energetsko biće ali je i sam stvorio veštačke izvore zračenja koji su štetni po njega, životinjski i biljni svet i životnu sredinu. Ljudsko telo, ponajviše mozak, poseduje prirodnu električnu aktivnost koja može biti teško poremećena zračenjima kojima je prožet savremeni svet u kom funkcioniše sijaset uređaja sa kojima se čovek srodio: radio, televizija, bežični i mobilni telefoni, radiološki medicinski i drugi aparati, računari, kućni aparati, od krupne bele tehnike do manjih uređaja (tosteri, mikseri, mikrotalasne pećnice, blenderi, usisivači, masažeri, električni satovi...)

Tom načinu života „na dugme" se u interesu zdravlja brzo mora stati na put. Za to je potrebno da čovek ima volju i nađe „sklopku" u glavi koja će ga osloboditi nepotrebnih zavisnosti. U svom domu, osnovne aparate koji su mu potrebni čovek treba da grupiše tako da zauzimaju što manji prostor kako bi ostalo što više „čistijeg" prostora za život. One koje je moguće potpuno isključiti ne držati na stand-by položaju dok nisu u upotrebi. U tu svrhu se oni mogu priključiti na jedan produžni kabl. Mobilne telefone držati na najmanje 2 m od sebe i od hrane i po mogućstvu isključivati ga preko noći. Voditi računa o tome da je ljudski organizam najizloženiji kad spava te da se u spavaćoj sobi ne smeju držati nikakvi električni i drugi aparati.

Zrači sve što postoji, tako i svi uređaji zrače i dok su isključeni. Pojedinačne doze zračenja uglavnom nisu preterano opasne ni kada je uređaj uključen ali je zato veoma opasna njihova akumulacija u prostoru kao i u vremenu. Postoji i mogućnost izlaganja blagotvornim terapeutskim pulsatorima i oscilatorima ili postavljanja neutralizatora zračenja ali je sigurno jednostavnije ne ići linijom manjeg otpora, već razviti naviku da se nepotrebno ne kupuje i da se sve što je moguće radi sopstvenom, ljudskom snagom. To se višestruko isplati, troše se kalorije i kilogrami, san je bolji kad je čovek aktivniji, mišići čine raznovrsne pokrete, a i računi za struju su manji. Zašto trošiti vreme na zarađivanje novca kojim se kupuju stvari koje su i nepotrebne i štetne?

Zagađenje i opasnosti jesu sveprisutne ali su mnogobrojni, u manjoj ili većoj meri, i načini zaštite. Na prvom mestu je kretanje i obitavanje u prirodnoj sredini, dalje od „civilizacije". Blage umerene ili intenzivne kratke vežbe i šetnju treba upražnjavati svakodnevno, pri čemu je znojenje poželjno pošto pomaže u pročišćavanju organizma od otrova. Pravilno i duboko disanje je veoma bitno jer se tako iz tela izbacuje i oko 70 odsto toksina, koji se takođe uspešno mogu eliminisati korišćenjem zeolita i/ili gline. U kući, pored svih uređaja je dobro postaviti biljke koje upijaju negativna zračenja. Čim temperatura vazduha to dozvoli, veoma je uputno hodati bosonog po prirodnim površinama, travi, pesku, zemlji..., plivati u moru, jezeru, reci, a u bilo kom godišnjem dobu biti u blizini drveća, biljaka, životinja.

Istraživanja su pokazala da je savremeni čovek zbog velike izloženosti zračenjima koja su 100 miliona puta veća nego pre pedesetak godina, manje koncentrisan, manje analitičan i manje sposoban da apstraktno razmišlja jer ona direktno utiču na zdravlje moždanih funkcija i izazivaju veliku štetu po kognitivne sposobnosti, naročito kod dece kod koje se može javiti i sindrom poremećaja pažnje, razdražljivost, zbunjenost. Nažalost, ovaj spisak dopunjuju još i nastanak genetskih poremećaja, kardiovaskularne bolesti, neplodnost, nesanica, hormonski disbalans, poremećaj imuniteta, metabolizma, pamćenja... Isto tako, danas uobičajeno preterano korišćenje digitalnih tehnologija dovodi do negativnih posledica u ljudskim odnosima jer smanjuje sposobnost za živu komunikaciju, izražavanje, druženje, maštanje, kreativnost... Sa svešću o svemu ovome, znamo šta nam valja činiti!

Autor:Katarina Trajković