DOBITNI DVOJAC (2): MOZAK I PROBAVNI TRAKT

Većinu od nekoliko najvažnijih postavki zdravlja možete sprovesti jednostavnom odlukom. Ako odlučite da ćete od sada odlaziti na spavanje i buditi se na vreme, to možete učiniti bez obzira što vaš organizam nije tako navikao i što će mu biti potreban period privikavanja, ali ako imate volju i/ili želju da istrajete, privići ćete ga. Ako odlučite da se fizički aktivirate, da li redovnom šetnjom i/ili drugom fizičkom aktivnošću, na početku ćete brzo biti zadihani, ali ako imate volju da istrajete, uskoro ćete postizati bolje rezultate. Ako odlučite da pijete tih preporučenih oko litar i po čiste vode dnevno, biće vam isprve možda mučno, ali ako imate volju da istrajete, naći ćete način da to izvedete. Važno je znati da za sve ovo nije potreban nikakav novčani izdatak. Mesto za spavanje već imate, vreme da par puta nedeljno prošetate i u toku dana se malo razmrdate bilo kakvom vežbom ukradite od gledanja TV i čitanja užasavajućih vesti, a na vidnom mestu u kuhinji ili drugde okačite papir koji će vas podsetiti da pijete vode.

Ako odlučite da dovedete u red svoju ishranu, i za to vam je naravno potrebna volja, ali i nešto znanja do kog se došlo tokom protekle decenije koje baca novo svetlo na tu oblast. Zamislite da imate potpuno nov automobil i u njega sipate gorivo sumnjivog kvaliteta ili obrnuto, imate staru šklopociju u koju natočite najkvalitetnije gorivo. Zbog toga mogu nastati razne neprilike. Isto tako su međusobno zavisni stanje vašeg probavnog trakta i vrsta i kvalitet hrane koju unosite u njega. Uzalud je unositi i najkvalitetniju hranu ukoliko vam je probavni trakt „zakrčen“ ili nefunkcionalan, kao što za zdravlje nema koristi ni od savršenog rada creva ako ih zagađujete lošom hranom, koja će taj rad vremenom ionako poremetiti. A zašto je probavni trakt u kome se nalazi crevna flora tako važan? Oboje su suštinski važni za sticanje i održavanje imuniteta, zatim za regulisanje telesne težine (čiji višak dovodi do bezbroj bolesti), a najspektakularnija je veza koju imaju sa mozgom, što potkrepljuje sve češće navođenu tvrdnju da postoji neraskidiva veza između mentalnog i fizičkog, to jest međusobni uticaj jednog na drugo. Studije su potvrdile da creva bolje vare kada smo smireni, a da zdrava creva pomažu u održavanju mentalnog zdravlja.

Telo je pametno. Ono šalje znake uvek kada nešto nije u redu s njim, samo što mi ne znamo uvek da ih protumačimo. I kada telo šalje znak bola, mi ga naravno osećamo ali ne retko ni sami lekari ne mogu da odgonetnu njegov pravi uzrok. Zalečiti se može otklanjanjem posledica, ali izlečiti samo uklanjanjem uzroka. Mnogobrojni su signali koje nam šalje probavni trakt ili običnim jezikom rečeno, stomak: nadutost, gasovi, zatvor, proliv, povraćanje, grčevi, loš zadah, mučnina koja može prouzrokovati glavobolju i obrnuto, nesanica, promene raspoloženja... Na neke uzročnike ne možemo direktno uticati (prisustvo zagađivača u životnoj okolini, buka...), ali na puno njih možemo (stres, fizička aktivnost, nekonzumiranje industrijske hrane, ukidanje ili makar smanjenje upotrebe antibiotika...). O negovanju crevne flore unošenjem prebiotika i probiotika možete pročitati u prethodnom članku, a ovde ćemo se pozabaviti mozgom i stomakom, koji se naziva i drugim mozgom, a čija bi površina, kada bi se izravnala, iznosila neverovatnih 400m²!

Pored sve veće težnje da se ljudsko telo i u klasičnoj medicini, po uzoru na „alternativne“, posmatra kao celina, i u svetlu najnovijih naučnih saznanja, probavni trakt se više ne može smatrati zasebnom celinom čija je funkcija samo da prima, vari i izbacuje hranu, jer je dokazano da njegovo stanje utiče na imunitet, raspoloženje, celokupni tonus organizma i veoma je izvesno da se u njemu nalazi ključ za razumevanje autoimunih, naravno stomačnih, ali i moždanih poremećaja. On je veoma složen sistem koji nije jednom zauvek dat već je njegov rad uslovljen i spoljnim faktorima i unosom hrane kao i unutrašnjim, emotivnim stanjima i samim tim, ličnim životnim stavovima! Danas se otkriva ono što je Hipokrat znao još pre skoro 25 vekova, a to je da bakterije u želucu utiču na naše ponašanje i menjaju strukturu mozga i zato je tvrdio: „Sve bolesti dolaze iz creva.“

Utvrđeno je da jedno te isto tkivo fetusa od tri meseca, izgrađuje buduća creva (enterični nervni sistem) i budući mozak (centralni nervni sistem) deteta. Zato ta dva sistema imaju strukturne i hemijske sličnosti, a takođe su u vezi preko nervus vagusa koji se zove i pneumogastrični živac ili živac lutalac. Tačno je da nervni završeci u crevima nisu sposobni za misaone procese čiji je izvor „siva masa“ ali aktivnost sto hiljada milijardi bakterija u njima utiče na našu ličnost, naše izbore, naše ponašanje. Serotonin, regulator raspoloženja, koga zovu i hormon sreće, je neurotransmiter prisutan u mozgu, ali i u crevima koja proizvode 95 % serotonina. Enterični nevrni sistem ima više od 200 miliona neurona i brojne neurotransmitere, a mozak ima između 80 i 100 milijardi neurona i 4 grupe neurotransmitera.

Crevna flora čini oko 80 % ukupnog broja bakterija, u i na telu, (koji se stručno naziva mikrobiota), i teži oko 1,5 kg, isto koliko i mozak... Bez bakterija, tj. probiotika u crevnoj flori ne bi smo mogli apsolutno ništa da svarimo, a isto tako kada ne možemo da podnesemo neku osobu, onda kažemo: „Ne mogu da ga svarim!“ što nije jedini izraz koji ukazuje na vezu glave i creva. Svi znamo kako je to biti zaljubljen ili „imati leptiriće u stomaku“. Sve u svemu, stručnjaci sve više govore o probavnom traktu i mozgu kao jednom sistemu, jedan od razloga je što su uočili da mnogi lekovi utiču istovremeno na oba organa, kao i da emotivni i psihički faktori mogu uzrokovati simptome u probavnom traktu, u kome se isto tako mogu uočiti promene bez vidnog fizičkog uzroka, a koji možda leži u nekom nesvesnom procesu u mozgu?!? Zato je uravnotežena ishrana, bez prekomernog šećera i rafinisanih proizvoda i bez grickanja između obroka (što uništava ravnotežu u našem telu), a sa dovoljnim unosom vlakana, tj. prebiotika, izuzetno važna za zdravlje i mozga i stomaka, i naravno uopšteno, celog organizma.

Ovo funkcionalno, a ne psihosomatsko tumačenje, daje novi uvid u mogućnosti lečenja mnogih bolesti i stanja: neurodegenerativnih bolesti, depresije, straha, anksioznosti, autoimunih bolesti, slabog imuniteta, bipolarnog poremećaja... Nekoliko lekara čak smatra da je naš stomak arhiva naših emocionalnih stanja i da usko sarađuju, da između njih vlada simbioza. Čak 9 od ukupno 10 komunikacija između ova dva organa šalje se iz probavnog trakta, a prema najnovijim istraživanjima, bakterije iz creva deluju tako na zdravlje i uspešnost imunog sistema da mogu izmeniti našu genetsku strukturu, da su važnije i od „prvog mozga“ jer utiču na njegov rad. Svoje tvrdnje potkrepljuju znanjima iz taoističke medicine i medicine Maja stare obe po nekoliko hiljada godina kojima je bila poznata veza mozga i probavnog trakta i koji su razvili tehnike abdominalne masaže za uklanjanje anksioznosti.

Ako nauka uspe da konačno dokaže da pravilnom ishranom i snagom volje čovek može potpuno da vlada svojim zdravljem, to će svim ljudima uskratiti mnoge muke i bolove koje podnose lečeći se na puno komplikovanije načine. Priroda je jednostavna i uređuje stvari na jednostavan način, a mi često ne vidimo upravo ono što nam je „ispred nosa“. Kao što se stavovi, ponašanja, ljudi, noviteti koji su često „stariteti“, u životu mogu usvojiti ili odbaciti tako i svako od nas određene namirnice unosi, druge ne; neko bira zdravije misli i hranu, neko nezdrave; što nas opet navodi da zaključimo kako je istinita tvrdnja da „Mi smo ono što jedemo“. Imajte volje da uzmete zdravlje u svoje ruke, i uvidećete da vam je volja sve čvršća, a sve što vas muči sve manje!