USTA PUNA ZUBA

U današnje vreme učestalog (o)pominjanja i potrebe za zdravom ishranom i zdravim načinom života, najčešće zaboravljamo na neke etape koje hrana prelazi od trenutka kada njenu obradu preuzima naše telo, to jest od trenutka kada je uzimamo iz tanjira do njenog izbacivanja. Drugim rečima, kako smo pripremili naš organizam, u kakvom je zdravstvenom stanju, kako postupamo da bi on primio i obradio hranu i da bi je maksimalno iskoristio. Na tom putu, prva i jedna ključna faza je na samom ulazu hrane u naše telo.

Usta se razlikuju od ostalih otvora koje imamo u telu jer su najaktivnija: u njih ulaze i iz njih izlaze hrana, reči, razni zvuci, a njihov oblik tj. njihov izraz mnogo govori o nama samima i glavna su kapija za primanje i davanje u našem životu, od simboličkog do fizičkog. Kako o ustima s medicinskog stanovišta govori dekan Stomatološkog fakulteta koji se bliže pozabavio tim pitanjem, dr Entoni Jakopino sa Univerziteta Manitoba u Kanadi: „Vaša usta su povezana sa celim ostatkom vašeg tela. Ono što se dešava u njima može imati značajan uticaj na sve ostale organe I suprotno je takođe tačno: oni procesi koji se dešavaju u telu mogu da se manifestuju u ustima."

Jako je bitno da se održava savršena higijena usta, desni i zuba jer ima sve više dokaza da njihovo stanje utiče na celokupno ljudsko zdravlje: hronična upala desni može izazvati aterom koji kasnije uzrokuje infarkt, zbog upale vilične kosti i okolnog tkiva, bakterije koje su ih izazvale lako ulaze u krv i odatle napadaju zidove krvnih sudova, devitalizirani ili „mrtvi" zubi su u vezi sa kardiovaskularnim i drugim degenerativnim bolestima kao što su rak, artritis, reumatizam, moždana i nervna oboljenja, jer se u njima može napraviti žarište bakterija čak i kad nema vidljive infekcije, itd.

Da bi se hrana pravilno žvakala kako bi bila što bolje pripremljena za odlazak u probavni trakt, moramo imati i dobre „instrumente" za to. Naime, što duže žvaćemo hranu, ona će se bolje isitniti, bolje spojiti sa pljuvačkom i lakše će „proći". Time se želudac rasterećuje nepotrebnog posla, vama hrana ne padne „teško na stomak", a prolaskom kroz debelo i tanko crevo i uz pomoć drugih organa koji pomažu varenje, telo će maksimalno iskoristiti sve njene korisne sastojke – naravno uz pretpostavku da je zdravstveno stanje probavnomg trakta dobro. Inače, problem lošeg zadaha nije primarno izazvan stanjem u usnoj duplji već u ždrelu, želucu...

Dakle, šta podrazumeva dobra higijena usta i zuba? Jedna od najčešćih zabluda je da zube treba prati posle buđenja i pred spavanje. Ne! Za optimalno stanje zuba, treba ih prati posle jela. Svakog jela! Prati kako? Nikako istrošenom četkicom: trebalo bi ih menjati na 3 do najviše 6 meseci (ulaganje u dobru, srednje mekanu četkicu se višestruko isplati), i svakako pravilno što podrazumeva pokrete od desni prema vrhu zuba, a ne horizontalne pokrete levo-desno osim za pranje ravne gornje površine svih zuba koji je imaju. Nije preporučljivo jako i dugo trljati zube jer se tako oštećuje gleđ i povređuju desni. Protiv upornih ostataka hrane se treba služiti posebnim gumenim vrhom koji se može naći na drugom kraju četkice kod nekih marki koje proizvode takve, i koncem za zube do par puta nedeljno. Ko je u mogućnosti, može nabaviti aparat za ispiranje ali treba paziti da se pravilno upotrebljava odnosno da ugao između mlaza vode i desni i zuba nikad ne bude veći od 45 stepeni jer ih tako može oštetiti.

Tačno je da nismo svi jednaki u pogledu zuba, nekim ljudima su prirodno belji odnosno žući nego drugima što zavisi od boje dentina koji se nalazi ispod gleđi. Zub jeste najtvrđi prirodni materijal koji postoji – tvrđi je i od slonove kosti – ali ne treba zaboraviti da je gleđ kojom je prekriven blago porozna što znači da se sićušni elementi iz hrane mogu uvući u nju. Sve namirnice koje ostavljaju fleke na tkaninama, to čine i na zubima, samo ne trajno već će boja od kupina, crnog vina punog tanina, borovnica, karija, kafe, čaja ostati duže na zubima što je njihova gleđ poroznija.

Ono što gleđ čini poroznom su na prvom mestu brojne namirnice koje izazivaju kiselost: meso, mlečni proizvodi, jaja, pivo, agrumi, gazirana pića... i naravno, ozloglašeni rafinirani šećer i sve što ga sadrži jer bakterija Streptococcus mutans prirodno prisutna u usnoj duplji pretvara saharozu u mlečnu kiselinu koja omekšava gleđ, demineralizuje zube, stvarajući tako podlogu za razvoj bakterija. Zub se tako nagriza i propada. Iz tog razloga se preporučuje da posle konzumiranje tih namirnica sačekamo pola sata sa pranjem zuba jer je to vreme koje je potrebno da se gleđ ponovo stvrdne. To je takođe razlog zbog koga je bolje pojesti odjednom veću količinu takvog šećera – ako već „morate" - nego i manje količine više puta dnevno ili nedeljno jer ćete tako ređe omekšivati gleđ. Ono što povećava poroznost gleđi je tretman izbeljivanja zuba, i to tokom narednih 48 sati, zato obratite pažnju na to. A zašto da ne pokušate na prirodniji način da izbelite zube? To možete učiniti ako ih oko četrdesetak sekundi trljate unutrašnjom stranom kore pomorandže ili pomešate jednu jagodu sa bikarbonom sodom tako da dobijete pastu koju ćete držati 20 minuta na zubima i posle isprati. U oba slučaja operite zube pola sata kasnije.

Ali, kao što često pominjemo na ovim stranama, Priroda je savršena i u njoj uvek postoji ravnoteža. Pri izboru hrane, dobro je staviti naglasak na namirnice koje ne „žute" zube te ih čak izbeljuju: jabuke, kruške, celer, šargarepe, karfiol, krastavac čija vlakna prirodno „četkaju" zube, zatim spanać, brokoli, zelena salata kojima valja započeti obrok jer proizvode materiju koja prekriva zube tankim zaštitnim slojem, a isto tako sireve jer sadrže masnoće i proteine koji neutrališu kiseline u ishrani. Sir podstiče stvaranje pljuvačke, sadrži kalcijum i fosfor koji doprinose remineralizaciji gleđi koja se sastoji od 95 % minerala. Takođe postoji i par slatkih stvari dobrih za zube: ksilitol (alkoholni šećer dobijen preradom brezine kore) koji bakterije koje se hrane glukozom jednako vole s razlikom da ne mogu da ga svare te od njega umiru i... crna čokolada (sa 70 i više % kakaa) ukoliko se ne pojede više od par kockica, zbog šećera koji neizostavno sadrži.

Jako koristan metod za održavanje zdravlja ne samo zuba već i celog organizma je ispiranje usta uljem (oil pulling na engleskom) za šta je dovoljna jedna kašika susamovog, kako se praktikuje u Ajurvedskoj medicini, kokosovog koje se tek u ustima otapa, maslinovog ili drugog hladno ceđenog ulja. Treba ga mućkati dvadesetak minuta tako da prolazi između zuba posle čega će postati belo i penasto, a kad ga ispljunete pokupiće sa sobom većinu od u ustima prisutnih 100.000 bakterija čiji višak stvara probleme kao što su loš zadah, žuti zubi, upalu desni, karijes, ali i upala desni kod koje su najdelotvornija eterična ulja neema, origana, čajevca, mente koje treba razrediti u srazmeri 1 : 1 sa bademovim ili maslinovim uljem.

Ukoliko do sada niste imali bili u situaciji da pravilno negujete zube ili ste i pored toga bili primorani da pribegnete lečenju karijesa ili drugog oboljenja zuba i/ili desni, najverovatnije u ustima imate plombe. Problem je u tome što ono zbog čega se tako zovu (plomb, na francuskom olovo) već više od pola veka ne ulazi u sastav istih već umesto toga: živa, koja je sastojak amalgamskih plombi, a veoma je opasna jer njena isparenja, koja su još veća pri žvakanju, putem disanja ulaze u pluća i u krv. Naročito je opasno kada se dve takve plombe taru jedna o drugu jer izazivaju jedva merljiva električna pražnjenja. Doduše, istina je da se mišljenja povodom ovog pitanja razlikuju ali pomisao da živa sprečava pravilno funkcinisanje organa i remeti hormone, nerve, imunitet, varenje i podatak da je među zubnim lekarima 60 % veća učestalost depresija i samoubistava nego kod drugih profesija sigurno ne čini prijatnim osećaj da vam se nalazi u ustima.

Još dva elementa koja dovode do protivurečnih stavova su fluor i žvake. Dok jedni tvrde da je dobro koristiti ih, drugi se žestoko protive. Preterana fluorizacija dovodi do pojave žutih zuba, a Irena Baret, lekar prirodne medicine zajedno sa mnogim kolegama, tvrdi da "fluoridi izazivaju deficit pažnje, smanjenje koeficijenta inteligencije, smanjenje pamćenja" ali da se ipak nalaze u „pasti za zube, u hrani za bebe, u sokovima, ceralijama, vinu, pivu, sodi, flaširanoj vodi, u teflon tiganjima, u otrovu za pacove, kao i u leku "Prozak". S druge strane, žvake sadrže veštačke zaslađivače koji imaju što se tiče zuba isti efekat kao šećer čiju smo štetnost već pomenuli, a istovremeno varaju mozak da u želudac treba da stigne hrana te ovaj počinje da luči na prazno, što svakako nije prirodno.

Zato, bolje je da obratite pažnju na higijenu usta i zuba 10 do 20 minuta dnevno nego da vam isti budu mesto „građevinskih" radova (mostova, proteza, krunica, prevlaka...) koji će vas koštati i više vremena, više novca i mnogo više muka, bolova i neprijatnosti kao i na izbor namirnica koje ćete konzumirati, jer ionako one koje nisu dobre za zube nisu dobre ni za ceo organizam, u kome izazivaju hronične upale. Inače, ljudi sa zdravim zubima se mnogo češće smeju, a smeh je veliki prijatelj zdravlja.

A ukoliko ste roditelj, pomozite svom detetu da stekne dobre navike u održavanju oralne, kao i opšte higijene, a posao će vam sigurno biti olakšan time što se, za sada samo na zapadnom tržištu, pre par godina pojavila zubna pasta na bazi prirodnog ekstrakta iz kakaa, teobromina, čije je korišćenje tokom samo jedne nedelje, izazvalo ponovnu mineralizaciju dentina. Takođe, imajte na umu da je veoma važno stanje mlečnih zuba (zapanjujuće je razumišljanje nekih roditelja koji „tvrde" suprotno), a pre njihovog izrastanja, i stanje desni koje kod male dece treba masirati s tim što ona to najbolje rade sama ako im date koricu integralnog hleba ili gumenu četkicu da je sami „obrađuju". Njihov prirodni instinkt će ih opet voditi u dobrom smeru i uz vašu pomoć, vaše dete će imati usta puna zdravih zuba!

Autor:Katarina Trajković