Tekstovi

                        

BEŽITE, OTROVI !
Svi mi manje-više redovno čistimo i sređujemo prostor u kome živimo. Ukoliko to ne bismo činili, vremenom bi u takvom okruženju postalo veoma neprijatno, ako ne i nemoguće, normalno obitavati i funkcionisati. Isto tako, svi održavamo ličnu higijenu i vodimo računa o svom spoljašnjem izgledu, prema svojim potrebama i mogućnostima. A da li u istoj meri pazimo na stanje u unutrašnjosti našeg tela?

Tu stvari postaju malo zamršenije jer se radi o nečemu što nije od spolja vidljivo i mnogi se ponašaju po principu „ono što ne vidim, to ne postoji". Međutim, dovoljno je da razmislimo o onome što možemo svi da zapazimo, a to je da svakodnevno unosimo u sebe hranu čije poreklo i/ili sastav najčešće ne poznajemo, da udišemo vazduh koji je sve teže udisati od silne zagađenosti izduvnim gasovima i teškim metalima, da smo neprestano u dodiru sa neprirodnim materijalima kao što su razne posude od plastike, odeća od veštačkih vlakana, kao i zračenjima koje odašilju različiti elektronski uređaji, armature u betonu... i ne treba zaboraviti stres kome smo svi izloženi, a ne znamo svi da se uspešno odbranimo od njega ili izborimo s njim, kao i fizičku neaktivnost koju većina „praktikuje".

Zar sada nije logično pomisliti da se sve te nepovoljnosti odražavaju na stanje unutar našeg organizma? Zar treba da dođe do bolesti koja će nam pokazati prstom da je naše zdravlje narušeno? Zar nije mnogo bolje obratiti pažnju na signale koje nam telo neizostavno šalje pre nego što bolest njime ovlada? Kao što se ni jedan kilogram, a naročito ne deset, ne dobije odjednom nego gram po gram, tako ni do bolesti nikad ne dođe naprasno!

Znaci koje nam telo šalje su mnogobrojni: na prvom mestu su probavne smetnje (nadimanje, mučnine, bolovi u stomaku, zatvori, prolivi,...), a tu su i glavobolje, probadanja, nesanica, loš zadah, nagle promene raspoloženja (koje jesu nuspojava u doba puberteta i menopauze, ali uzročnici su tada hormoni) i puno pojava koje olako shvatamo i mislimo o njima da će sami od sebe proći jer „nije to ništa strašno". To jeste, na neki način, tačno, ali ako se to ponavlja, znači da se toksini gomilaju, a mi im to dopuštamo jer ništa ne činimo da ih zaista odstranimo. Još je Hipokrat znao da se ne može biti zdrav ukoliko nam ne radi dobro na primer probavni trakt.

Ni u njegovo vreme to nije bilo moguće niti se danas možemo ikako izolovati od svega ali naravno da postoji mnogo stvari koje možemo učiniti za svoje zdravlje! Oni koji misle da se zdravo hrane ili to zaista čine, imaju pravilan san, unose dovoljno tečnosti i fizički su redovno aktivni čine sebi izvanredno dobro i jesu u velikoj prednosti u odnosu na one koji tako ne postupaju, ali nažalost ni oni nisu izuzeti od svih gore navedenih zagađenja. Zato, u bilo kojoj meri da je došlo do intoksikacije našeg tela, najbolje za nas bi bilo da mu mi pomognemo detoksikacijom. Kad se nakupi mulj u rezervoaru vaših kola, vi (ili majstor) ga očistite. Kad se, iako to ne vidite, nagomilaju otrovi u vašem telu, vi ga možete upornošču i redovnošću ćišćenja oslobađati od njih.

Kako? Pa Priroda jeste predvidela sve što je potrebno za odstranjivanje otrova koji dospevaju u probavni trakt. Još od stanja embriona, naše telo je stvoreno tako da može eliminisati štetne supstance: one iz probavnog trakta putem venske krvi dolaze do jetre koja je savršena fabrika za njihovu preradu.

Osim što je najveći i najteži, jetra je i jedan od najsloženijih čovekovih organa. Sa svojih 1,5 kg i 300 triliona ćelija koje učestvuju u više od 500 glavnih funkcija ljudskog tela, ona proizvodi sve hemijske susptance koje su nam potrebne da preživimo: žuč (neophodnu za razlaganje masti iz hrane, apsorpciju najvažnijih vitamina koji se razlažu u mastima, dobro varenje...), albumin (koji putem krvi raznosi hormone, masne kiseline, sastojke lekova; reguliše odnos kiselosti i baznosti krvi), faktore koagulacije krvi, holesterol (koji, nasuprot pogrešno uvreženom mišljenju samo u malim količinama možemo uneti putem hrane, dok više od 70 % količine koja se nalazi u krvi proizvodi sama jetra!). Ovaj organ, pored mnogih procesa koje vrši, takođe pretvara amino-kiseline u glukozu, a svaki višak hrane, makar to bio jedan zalogaj, koji unesemo u telo, jetra pretvara u masnoću koja se odlaže kao masna naslaga, i to na tipičnim mestima za to: najčešće stomak, bedra, butine... Kada je potrebno, telo iz tih rezervi crpi energiju potrebnu za mozak, srce, mišiće, ali savremeni čovek uglavnom ima višak masnih naslaga kojih se mnogo teže oslobađa nego što ih taloži nepravilnom i/ili suvišnom ishranom. U ovom slučaju je opovrgnuta izreka da „od viška glava ne boli". Naprotiv...

I tu sad nastaje problem! Hrana koju danas imamo na raspolaganju je uglavnom, u manjoj ili većoj meri, tretirana pesticidima, sadrži nezdrave dodatke i kao takva, opterećuje jetru, prelazi u krv i probavni trakt gde se njeno varenje odvija nepravilno. Iako to možda svesno ne znamo, možemo ipak lako da osetimo, jer loše varenje izaziva vrenje unete hrane i veliku količinu toksina koji ulaze u krv i tim putem se šire po organizmu gde se talože i mogu urzokovati velika oštećenja. Loše varenje je uzrok preterane količine gasova i najčešće lošeg zadaha tako što gasovi iz krvi prelaze u pluća, vezivna tkiva i druga mesta pošto svakako ne bivaju svi izbačeni disanjem.

Ono što je većini ljudi manje poznato je da smetnje u probavnom traktu mogu izazvati i poremećaje na emotivnom planu, jer upravo njegove ćelije proizvode 80 % od ukupnog serotonina (poznatog i kao hormon sreće) koji se nalazi u telu. Setite se kako vam reaguju želudac i creva kad se uplašite, ljutite, kad se brinete ili ste srećni... tada se oni ponašaju kao da su vaš drugi mozak i to je još jedan razlog zbog koga morate strogo voditi računa o njegovom stanju.

Sve je povezano... što je ne samo razlog više, nego glavni razlog da se, pre bilo kakvog fizičkog čišćenja tela, moramo prvo pročistiti u glavi, izbacivanjem negativnih misli, izbegavanjem loših postupaka prema sebi i drugima i pre svega, uživanjem u zadovoljstvu što uopšte imamo priliku da proživimo svoj život učeći, trudeći se da uvek budemo bolji, jer je to najsigurniji put do optimalnog zdravlja. Ovde vam sada nećemo davati savete i recepte za detoksikaciju koje možete lako naći u prodavnicama zdrave hrane i na internetu, a koji uključuju sve od samoniklog bilja, zelenih i drugih sokova od povrća, tinkture belog luka, algi, preko mnoštva prirodnih preparata, zeolita, živog uglja, do različitih ispiranja, načina gladovanja i tehnika disanja. Svako treba da nađe onaj ili one koji najviše odgovaraju njegovim stavovima, načinu života, mogućnostima, jer preuzimanje odgovornosti za sopstveno zdravlje je jedna od suština dobrog zdravlja.

Autor:Katarina Trajković

 
ČEMU SLUŽI ZDRAVLJE?

Kao i mnoga druga pitanja, ovo se smatra suvišnim, besmislenim jer se, kako se čini, odgovor sam po sebi podrazumeva. Ipak, pokušajte sebi i oko sebe da ga postavljate i verovatno ćete, u većini slučajeva, dobiti slične, potpuno neodređene odgovore kao ja, ako ih uopšte dobijete i ukoliko ne računamo iznenađene izraze lica, zamuckivanja, uopštene odgovore uz obavezne poštapalice, a s druge strane, mogu biti duhoviti ili zvučati luckasto.

Naravno, na to pitanje se može odgovarati sa polazišta raznih kako prirodnih tako društvenih nauka, iz ugla različitih vremenskih razdoblja, naroda, vera, načina razmišljanja, životnih doba... te svakako ne možemo očekivati da postoji neki sveobuhvatni odgovor. Ali kao što se može izvući nekoliko odgovora oko kojih se većina ne spori kada se postavi pitanje šta su stubovi zdravlja tako se verovatno može stići i do nekog smislenog odgovora na u naslovu postavljeno pitanje.

Oko toga šta su stubovi fizičkog zdravlja, to jest bez čega se ne može da bi se postiglo celishodno zdravlje, oni koji se zdravljem najviše bave se uglavnom svi slažu. Bilo da se radi o lekarima alopatske medicine, onima koji zastupaju holističko stanovište, stručnjacima za mnogobrojne drevne i za prirodnije načine lečenja, dakle svima koji se bave fizičkim zdravljem, ono se ne može postići bez, po redu važnosti pri čemu se ni jedan element ne bi smeo izostaviti: 

 

  1. pravovremenog i okrepljujućeg sna;
  2. unošenja dovoljne količine ispravne vode;
  3. kvalitativno i količinski uravnotežene ishrane;
  4. redovne i umerene fizicke aktivnosti;

Kao što se bez četiri oslonca, stuba ne može sagraditi stabilna kuća (uglavnom je tako, izuzeci uvek postoje da potvrde pravilo…), tako se bez ova četiri elementa teško može postići optimalnije zdravlje i o svima njima je bilo dosta reči na ovim stranama. Ali, pri svemu tome se čini da nedostaje «peti element», jedan krov koji bi ih zaštitio, nešto što bi dopunilo i dalo svrhu celoj konstrukciji, našem trudu u postizanju dobrog zdravlja. Izgleda da je taj peti element u isti mah i stub i svrha i smisao, a to bi možda bilo istovremeno i ono što nam daje snage da postavimo prethodna četiri stuba, i ono zbog čega ih gradimo, odnosno ono što nas ispunjava i ono čime mi ispunjavamo svoj život i život drugih oko sebe. Nešto što nije materijalne, fizičke prirode.

Zavisno od mišljenja, tumačenja i pregršta drugih elemenata, to bi se moglo zvati: smisao, istrajnost, napredak, vera, rad, duhovnost, mentalni razvoj, volja, motivacija, želja… Lično bih to nazvala: Ljubav, prema sebi, drugima, životu, svetu. Ukoliko nemate nameru da ih zaštitite i povežete krovom, ovi stubovi će izgledati nedovršeno. Ukoliko nemate želju da jutrom ustajete iz kreveta da biste ispunili svoj dan, svoje zdravlje možete neprimetno vremenom da pretvorite u bolest - izreka kaže: Lenjost - bolest. Ukoliko ne koristite svoje fizičko zdravlje da biste došli i do mentalnog, duhovnog i emotivnog zdravlja, kao i da razaberete šta želite od života, koje ciljeve želite da postignete, šta želite da pružite sebi i onima koje volite, da li će vam biti dovoljno tek da pucate od zdravlja samo radi zdravlja, ne čineći ništa da ispunite svoj život nekom svrhom, lepotom? - opet izreka: Čovek bez želja je mrtvac koji hoda.

Svi znamo da zdrav čovek ima bezbroj želja, a bolestan samo jednu, zato uvek moramo biti svesni da se zdravlje ne podrazumeva samo po sebi. Bolesne ljude treba pomagati, bodriti ali i shvatiti kao učitelje koji će nas podsetiti da ravnoteža zdravlja može lako biti poremećena i da zaista, zdrav čovek treba da bude srećan što ima svojih deset pristiju, obe ruke i noge, normalno diše, jede, spava... i nema nikakvu boljku ili bolest.

Naravno, sve ovo je moje lično razmišljanje i može biti potpuno suprotno od vašeg (to je i jedna od svrha postavljanja pitanja) ali to nikako nije remeteći faktor, naprotiv! Bogatstvo je u raznovrsnosti i u volji da se drugi sasluša i razume jer život je toliko šaren da nikad ne znamo kad i kako će nas staviti u položaj koji bi bio suprotan ili potpuno drugačiji od našeg trenutnog pri čemu nam tada veoma služi saznavanje, razmišljanje, doživljavanje i iskustvo drugih.

I nemojte se opterećivati pitanjem da li ste sebi ili drugima korisni u čisto materijalnom smislu, ne radi se uopšte o tome, već jednostavno činite sebi život lepim. Ukoliko to činite ne škodeći drugima, bićete zasigurno nagrađeni, a u slučaju da i drugima činite život lepim, nagrada će biti višestruka. Svako ljudsko biće je toliko jedinstveno da može svakako za sebe i druge činiti jedinstvene stvari. Krenite od sebe: koliko vam znači kad vam neko na svoj jedinstveni način uzvrati ili sam od sebe uputi osmeh, kad vam zahvali, pruži ruku da vam pomogne, pokloni vam ubrani cvet, učini bilo kakvu, i najmanju uslugu?

Za kraj još jedna izreka: Život nam vraća samo ono što drugima dajemo. Zato, ne životarite već živite! Obogaćujte svet, sebe i druge ljude, zdravlje sigurno i tome služi!

Autor:Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 11