Tekstovi

                        

USTA PUNA ZUBA
U današnje vreme učestalog (o)pominjanja i potrebe za zdravom ishranom i zdravim načinom života, najčešće zaboravljamo na neke etape koje hrana prelazi od trenutka kada njenu obradu preuzima naše telo, to jest od trenutka kada je uzimamo iz tanjira do njenog izbacivanja. Drugim rečima, kako smo pripremili naš organizam, u kakvom je zdravstvenom stanju, kako postupamo da bi on primio i obradio hranu i da bi je maksimalno iskoristio. Na tom putu, prva i jedna ključna faza je na samom ulazu hrane u naše telo.

 

Usta se razlikuju od ostalih otvora koje imamo u telu jer su najaktivnija: u njih ulaze i iz njih izlaze hrana, reči, razni zvuci, a njihov oblik tj. njihov izraz mnogo govori o nama samima i glavna su kapija za primanje i davanje u našem životu, od simboličkog do fizičkog. Kako o ustima s medicinskog stanovišta govori dekan Stomatološkog fakulteta koji se bliže pozabavio tim pitanjem, dr Entoni Jakopino sa Univerziteta Manitoba u Kanadi: „Vaša usta su povezana sa celim ostatkom vašeg tela. Ono što se dešava u njima može imati značajan uticaj na sve ostale organe. I suprotno je takođe tačno: oni procesi koji se dešavaju u telu mogu da se manifestuju u ustima."

Jako je bitno da se održava savršena higijena usta, desni i zuba jer ima sve više dokaza da njihovo stanje utiče na celokupno ljudsko zdravlje: hronična upala desni može izazvati aterom koji kasnije uzrokuje infarkt, zbog upale vilične kosti i okolnog tkiva, bakterije koje su ih izazvale lako ulaze u krv i odatle napadaju zidove krvnih sudova, devitalizirani ili „mrtvi" zubi su u vezi sa kardiovaskularnim i drugim degenerativnim bolestima kao što su rak, artritis, reumatizam, moždana i nervna oboljenja, jer se u njima može napraviti žarište bakterija čak i kad nema vidljive infekcije, itd.

Da bi se hrana pravilno žvakala kako bi bila što bolje pripremljena za odlazak u probavni trakt, moramo imati i dobre „instrumente" za to. Naime, što duže žvaćemo hranu, ona će se bolje isitniti, bolje spojiti sa pljuvačkom i lakše će „proći". Time se želudac rasterećuje nepotrebnog posla, vama hrana ne padne „teško na stomak", a prolaskom kroz debelo i tanko crevo i uz pomoć drugih organa koji pomažu varenje, telo će maksimalno iskoristiti sve njene korisne sastojke – naravno uz pretpostavku da je zdravstveno stanje probavnomg trakta dobro. Inače, problem lošeg zadaha nije primarno izazvan stanjem u usnoj duplji već u ždrelu, želucu...

Dakle, šta podrazumeva dobra higijena usta i zuba? Jedna od najčešćih zabluda je da zube treba prati posle buđenja i pred spavanje. Ne! Za optimalno stanje zuba, treba ih prati posle jela. Svakog jela! Prati kako? Nikako istrošenom četkicom: trebalo bi ih menjati na 3 do najviše 6 meseci (ulaganje u dobru, srednje mekanu četkicu se višestruko isplati), i svakako pravilno što podrazumeva pokrete od desni prema vrhu zuba, a ne horizontalne pokrete levo-desno osim za pranje ravne gornje površine svih zuba koji je imaju. Nije preporučljivo jako i dugo trljati zube jer se tako oštećuje gleđ i povređuju desni. Protiv upornih ostataka hrane se treba služiti posebnim gumenim vrhom koji se može naći na drugom kraju četkice kod nekih marki koje proizvode takve, i koncem za zube do par puta nedeljno. Ko je u mogućnosti, može nabaviti aparat za ispiranje ali treba paziti da se pravilno upotrebljava odnosno da ugao između mlaza vode i desni i zuba nikad ne bude veći od 45 stepeni jer ih tako može oštetiti.

Tačno je da nismo svi jednaki u pogledu zuba, nekim ljudima su prirodno belji odnosno žući nego drugima što zavisi od boje dentina koji se nalazi ispod gleđi. Zub jeste najtvrđi prirodni materijal koji postoji – tvrđi je i od slonove kosti – ali ne treba zaboraviti da je gleđ kojom je prekriven blago porozna što znači da se sićušni elementi iz hrane mogu uvući u nju. Sve namirnice koje ostavljaju fleke na tkaninama, to čine i na zubima, samo ne trajno već će boja od kupina, crnog vina punog tanina, borovnica, karija, kafe, čaja ostati duže na zubima što je njihova gleđ poroznija.

Ono što gleđ čini poroznom su na prvom mestu brojne namirnice koje izazivaju kiselost: meso, mlečni proizvodi, jaja, pivo, agrumi, gazirana pića... i naravno, ozloglašeni rafinirani šećer i sve što ga sadrži jer bakterija Streptococcus mutans prirodno prisutna u usnoj duplji pretvara saharozu u mlečnu kiselinu koja omekšava gleđ, demineralizuje zube, stvarajući tako podlogu za razvoj bakterija. Zub se tako nagriza i propada. Iz tog razloga se preporučuje da posle konzumiranje tih namirnica sačekamo pola sata sa pranjem zuba jer je to vreme koje je potrebno da se gleđ ponovo stvrdne. To je takođe razlog zbog koga je bolje pojesti odjednom veću količinu takvog šećera – ako već „morate" - nego i manje količine više puta dnevno ili nedeljno jer ćete tako ređe omekšivati gleđ. Ono što povećava poroznost gleđi je tretman izbeljivanja zuba, i to tokom narednih 48 sati, zato obratite pažnju na to. A zašto da ne pokušate na prirodniji način da izbelite zube? To možete učiniti ako ih oko četrdesetak sekundi trljate unutrašnjom stranom kore pomorandže ili pomešate jednu jagodu sa bikarbonom sodom tako da dobijete pastu koju ćete držati 20 minuta na zubima i posle isprati. U oba slučaja operite zube pola sata kasnije.

Ali, kao što često pominjemo na ovim stranama, Priroda je savršena i u njoj uvek postoji ravnoteža. Pri izboru hrane, dobro je staviti naglasak na namirnice koje ne „žute" zube te ih čak izbeljuju: jabuke, kruške, celer, šargarepe, karfiol, krastavac čija vlakna prirodno „četkaju" zube, zatim spanać, brokoli, zelena salata kojima valja započeti obrok jer proizvode materiju koja prekriva zube tankim zaštitnim slojem, a isto tako sireve jer sadrže masnoće i proteine koji neutrališu kiseline u ishrani. Sir podstiče stvaranje pljuvačke, sadrži kalcijum i fosfor koji doprinose remineralizaciji gleđi koja se sastoji od 95 % minerala. Takođe postoji i par slatkih stvari dobrih za zube: ksilitol (alkoholni šećer dobijen preradom brezine kore) koji bakterije koje se hrane glukozom jednako vole s razlikom da ne mogu da ga svare te od njega umiru i... crna čokolada (sa 70 i više % kakaa) ukoliko se ne pojede više od par kockica, zbog šećera koji neizostavno sadrži.

Jako koristan metod za održavanje zdravlja ne samo zuba već i celog organizma je ispiranje usta uljem (oil pulling na engleskom) za šta je dovoljna jedna kašika susamovog, kako se praktikuje u Ajurvedskoj medicini, kokosovog koje se tek u ustima otapa, maslinovog ili drugog hladno ceđenog ulja. Treba ga mućkati dvadesetak minuta tako da prolazi između zuba posle čega će postati belo i penasto, a kad ga ispljunete pokupiće sa sobom većinu od u ustima prisutnih 100.000 bakterija čiji višak stvara probleme kao što su loš zadah, žuti zubi, upalu desni, karijes, ali i upala desni kod koje su najdelotvornija eterična ulja neema, origana, čajevca, mente koje treba razrediti u srazmeri 1 : 1 sa bademovim ili maslinovim uljem.

Ukoliko do sada niste imali bili u situaciji da pravilno negujete zube ili ste i pored toga bili primorani da pribegnete lečenju karijesa ili drugog oboljenja zuba i/ili desni, najverovatnije u ustima imate plombe. Problem je u tome što ono zbog čega se tako zovu (plomb, na francuskom olovo) već više od pola veka ne ulazi u sastav istih već umesto toga: živa, koja je sastojak amalgamskih plombi, a veoma je opasna jer njena isparenja, koja su još veća pri žvakanju, putem disanja ulaze u pluća i u krv. Naročito je opasno kada se dve takve plombe taru jedna o drugu jer izazivaju jedva merljiva električna pražnjenja. Doduše, istina je da se mišljenja povodom ovog pitanja razlikuju ali pomisao da živa sprečava pravilno funkcinisanje organa i remeti hormone, nerve, imunitet, varenje i podatak da je među zubnim lekarima 60 % veća učestalost depresija i samoubistava nego kod drugih profesija sigurno ne čini prijatnim osećaj da vam se nalazi u ustima.

Još dva elementa koja dovode do protivurečnih stavova su fluor i žvake. Dok jedni tvrde da je dobro koristiti ih, drugi se žestoko protive. Preterana fluorizacija dovodi do pojave žutih zuba, a Irena Baret, lekar prirodne medicine zajedno sa mnogim kolegama, tvrdi da "fluoridi izazivaju deficit pažnje, smanjenje koeficijenta inteligencije, smanjenje pamćenja" ali da se ipak nalaze u „pasti za zube, u hrani za bebe, u sokovima, ceralijama, vinu, pivu, sodi, flaširanoj vodi, u teflon tiganjima, u otrovu za pacove, kao i u leku "Prozak". S druge strane, žvake sadrže veštačke zaslađivače koji imaju što se tiče zuba isti efekat kao šećer čiju smo štetnost već pomenuli, a istovremeno varaju mozak da u želudac treba da stigne hrana te ovaj počinje da luči na prazno, što svakako nije prirodno.

Zato, bolje je da obratite pažnju na higijenu usta i zuba 10 do 20 minuta dnevno nego da vam isti budu mesto „građevinskih" radova (mostova, proteza, krunica, prevlaka...) koji će vas koštati i više vremena, više novca i mnogo više muka, bolova i neprijatnosti kao i na izbor namirnica koje ćete konzumirati, jer ionako one koje nisu dobre za zube nisu dobre ni za ceo organizam, u kome izazivaju hronične upale. Inače, ljudi sa zdravim zubima se mnogo češće smeju, a smeh je veliki prijatelj zdravlja.

A ukoliko ste roditelj, pomozite svom detetu da stekne dobre navike u održavanju oralne, kao i opšte higijene, a posao će vam sigurno biti olakšan time što se, za sada samo na zapadnom tržištu, pre par godina pojavila zubna pasta na bazi prirodnog ekstrakta iz kakaa, teobromina, čije je korišćenje tokom samo jedne nedelje, izazvalo ponovnu mineralizaciju dentina. Takođe, imajte na umu da je veoma važno stanje mlečnih zuba (zapanjujuće je razumišljanje nekih roditelja koji „tvrde" suprotno), a pre njihovog izrastanja, i stanje desni koje kod male dece treba masirati s tim što ona to najbolje rade sama ako im date koricu integralnog hleba ili gumenu četkicu da je sami „obrađuju". Njihov prirodni instinkt će ih opet voditi u dobrom smeru i uz vašu pomoć, vaše dete će imati usta puna zdravih zuba!

Autor:Katarina Trajković

 
BEŽITE, OTROVI ! (3) – ŽIVOTNA SREDINA
Kako je zaista izgledao svet pre postanka čoveka je pitanje koje je oduvek razbuktavalo maštu. O tome postoje različite teorije, stavovi i ideje no svima im je zajedničko da su u suštini zasnovane na pretpostavkama, a ne na izvesnostima. Ono što jeste izvesno je da su u svetu kakav je tada bio u jednom trenutku bili stečeni uslovi za nastanak života, a kasnije i čoveka. Od tada do danas je prošlo vanredno mnogo vremena, a okolnosti su se preokrenule te se od pre pola veka čovek pita kako će uspeti da opstane u uslovima koje je sam stvorio u svom jedinom domu, na planeti Zemlji.

 

Čovek se drznuo da se po važnosti vremenom postavi na vrh životne piramide, da se smatra merilom svih stvari i gospodarem Prirode. Prekršio je pravila ravnoteže, uzajamnosti, uzroka i posledice, poštovanja drugih oblika života, prožimanja raznorodnih energija... Negde na svom putu nije shvatio da sve što postoji ima svoje posebno mesto, izuzetnost, neophodnost i neponovljivost, da ima razlog postojanja iako ga sam čovek ne uviđa, da sve svima i svemu pripada, da mu ništa neće biti oduzeto ukoliko on sam to ne čini. Ipak, ravnotežu Prirode je narušio i to mu se vraća kao bumerang u obliku pretnji po život, zdravlje i opstanak.

Razumljivo je da čovek želi unapređenje uslova života ali to nikako ne sme biti na račun Prirode, drugih živih bića i životne okoline. Niko ne spori tehnološki razvoj ali njega mora pratiti i razvoj svesti. Čovek ne treba da se vrati u pećine ali mora ubrzano da radi na osvešćivanju kako bi mogao da opstane u ovakvom svetu. A ono što takođe niko ne bi mogao danas da zamisli jeste kako bi bilo živeti bez svega što je čovek do sada stvorio sprovodivši svoje zamisli u delo. Sreća je da se proteklih nekoliko decenija intenzivno razmišlja o načinima kako da se zagađenja koja je pri tom izazvao, smanje, potru, a nova spreče.

Pored bezbrojnih izvora ili produkata zagađenja koji se mogu videti ili na drugi način osetiti: dim, izduvni gasovi, betonske armature, hemikalije, trafo-stanice, plastika, pesticidi, otpadne vode... postoje i nevidljivi, a oni su vremenom postali mnogobrojniji. I u krajnjem ishodu, zbog svega toga i opasniji.

Čovek svestan štetnosti zagađivača može u velikoj meri da se zaštiti tako što će na primer izabrati mesto stanovanja izgrađeno od prirodnih materijala najmanje 100 metara od najbliže trafo-stanice, van neposrednog domašaja saobraćajnica, tako što neće pušiti, koristiti plastičnu ambalažu i kućnu hemiju, tako što će se truditi da se zdravo hrani, kreće, diše i misli ali je najteže pobeći od štetnih, nevidljivih ali merljivih zračenja i talasa: elektromagnetnih, jonizujućih, nejonizujućih, radioaktivnih, geopatoloških...

Nikako ne treba zaboraviti da postoje prirodna ili kosmička zračenja i energije bez kojih svet ne bi postojao. I sam čovek je energetsko biće ali je i sam stvorio veštačke izvore zračenja koji su štetni po njega, životinjski i biljni svet i životnu sredinu. Ljudsko telo, ponajviše mozak, poseduje prirodnu električnu aktivnost koja može biti teško poremećena zračenjima kojima je prožet savremeni svet u kom funkcioniše sijaset uređaja sa kojima se čovek srodio: radio, televizija, bežični i mobilni telefoni, radiološki medicinski i drugi aparati, računari, kućni aparati, od krupne bele tehnike do manjih uređaja (tosteri, mikseri, mikrotalasne pećnice, blenderi, usisivači, masažeri, električni satovi...)

Tom načinu života „na dugme" se u interesu zdravlja brzo mora stati na put. Za to je potrebno da čovek ima volju i nađe „sklopku" u glavi koja će ga osloboditi nepotrebnih zavisnosti. U svom domu, osnovne aparate koji su mu potrebni čovek treba da grupiše tako da zauzimaju što manji prostor kako bi ostalo što više „čistijeg" prostora za život. One koje je moguće potpuno isključiti ne držati na stand-by položaju dok nisu u upotrebi. U tu svrhu se oni mogu priključiti na jedan produžni kabl. Mobilne telefone držati na najmanje 2 m od sebe i od hrane i po mogućstvu isključivati ga preko noći. Voditi računa o tome da je ljudski organizam najizloženiji kad spava te da se u spavaćoj sobi ne smeju držati nikakvi električni i drugi aparati.

Zrači sve što postoji, tako i svi uređaji zrače i dok su isključeni. Pojedinačne doze zračenja uglavnom nisu preterano opasne ni kada je uređaj uključen ali je zato veoma opasna njihova akumulacija u prostoru kao i u vremenu. Postoji i mogućnost izlaganja blagotvornim terapeutskim pulsatorima i oscilatorima ili postavljanja neutralizatora zračenja ali je sigurno jednostavnije ne ići linijom manjeg otpora, već razviti naviku da se nepotrebno ne kupuje i da se sve što je moguće radi sopstvenom, ljudskom snagom. To se višestruko isplati, troše se kalorije i kilogrami, san je bolji kad je čovek aktivniji, mišići čine raznovrsne pokrete, a i računi za struju su manji. Zašto trošiti vreme na zarađivanje novca kojim se kupuju stvari koje su i nepotrebne i štetne?

Zagađenje i opasnosti jesu sveprisutne ali su mnogobrojni, u manjoj ili većoj meri, i načini zaštite. Na prvom mestu je kretanje i obitavanje u prirodnoj sredini, dalje od „civilizacije". Blage umerene ili intenzivne kratke vežbe i šetnju treba upražnjavati svakodnevno, pri čemu je znojenje poželjno pošto pomaže u pročišćavanju organizma od otrova. Pravilno i duboko disanje je veoma bitno jer se tako iz tela izbacuje i oko 70 odsto toksina, koji se takođe uspešno mogu eliminisati korišćenjem zeolita i/ili gline. U kući, pored svih uređaja je dobro postaviti biljke koje upijaju negativna zračenja. Čim temperatura vazduha to dozvoli, veoma je uputno hodati bosonog po prirodnim površinama, travi, pesku, zemlji..., plivati u moru, jezeru, reci, a u bilo kom godišnjem dobu biti u blizini drveća, biljaka, životinja.

Istraživanja su pokazala da je savremeni čovek zbog velike izloženosti zračenjima koja su 100 miliona puta veća nego pre pedesetak godina, manje koncentrisan, manje analitičan i manje sposoban da apstraktno razmišlja jer ona direktno utiču na zdravlje moždanih funkcija i izazivaju veliku štetu po kognitivne sposobnosti, naročito kod dece kod koje se može javiti i sindrom poremećaja pažnje, razdražljivost, zbunjenost. Nažalost, ovaj spisak dopunjuju još i nastanak genetskih poremećaja, kardiovaskularne bolesti, neplodnost, nesanica, hormonski disbalans, poremećaj imuniteta, metabolizma, pamćenja... Isto tako, danas uobičajeno preterano korišćenje digitalnih tehnologija dovodi do negativnih posledica u ljudskim odnosima jer smanjuje sposobnost za živu komunikaciju, izražavanje, druženje, maštanje, kreativnost... Sa svešću o svemu ovome, znamo šta nam valja činiti!

Autor:Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 14