Tekstovi

                        

SLADAK ŽIVOT - KOLAČI ZA ZIMU
Bez obzira koji ukus preovlađuje u vašem životu, uglavnom svima prija slatko. Razlog tome je što kada osete šećer, papile koje su na jeziku zadužene za slatko nadražuju u mozgu neurone koji reaguju na njega i to tako što oslobađaju serotonin, neurotransmiter koji izaziva osećaj zadovoljstva. Telo tako nauči da je konzumacija šećera prijatna. Ukoliko sebi ne pričinjavate zadovoljsvto na druge načine, druženjem, sportom, hobijem... kompenzaciju će vršiti šećer i tako će se napraviti začarani krug koji će vremenom u sebe uključiti dobijanje na težini i opasnost od dijabetesa.

 

Kada se u krvi nađe često i previše šećera, to oštećuje nerve, krvne sudove, vid, a može dovesti i do visokog pritiska, gangrene, raka ili srčanog udara. Da bi se smanjila količina šećera u krvi, pankreas (ili gušterača) proizvodi insulin, hormon koji naređuje ćelijama da upiju šećer iz krvi ali što ga telo više proizvodi, ćelije se više navikavaju na insulin i tako postaju otporne na njega. Od silne proizvodnje insulina, pankreas se zamori i tada ga je potrebno ubrizgavati. Uprkos novoj studiji Journal of the American Medical Association koja pokazuje da se time kvalitet života obolelih starijih od 50 godina značajno ne poboljšava, znatno je bolje izbeći svakodnevno „bockanje" sticanjem zdravijih prehrambenih navika i izmenama u ishrani koje će povratiti osetljivost organizma na insulin.

Puno ređi dijabetes tipa 1 (1 od 10 obolelih i to su najčešće mladi pre 20. godine) je insulinski zavisan i oboleli tada moraju sebi da ubrizgavaju insulin, dok kod insulino nezavisnog dijabetesa tipa 2, telo jeste sposobno da ga poizvodi ali ćelije više ne reaguju na njegovo prisustvo. Šećer iz krvi ne uspeva da uđe u ćelije i on se zato taloži u krvi. Lekovi koji se tada primenjuju izazivaju gomilanje masnoća u telu što opet dovodi do drugih zdravstvenih teškoća. Ali sve to se može sprečiti, čak i posle nastanka bolesti, ako se prihvati ishrana namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom, tj. koje se sporije pretvaraju u glukozu ne izazivajući nagli porast insulina, kao što to čini na primer mleko, prozvano insulinskom bombom.

Pored mleka, treba izbaciti i druge glavne krivce kao što su testenine, pirinač, krompir... Zatim je potrebno otarasiti se viška kilograma, baviti se lakšom fizičkom aktivnošću, i redovno šetati, po mogućstvu po suncu, što doprinosi povećanju vitamina D koji stimuliše pankreas da proizvodi insulin, čija visoka doza zatvara apetit. Opreznost se preporučuje kod voća jer fruktoza ne izaziva veliko lučenje insulina što je razlog da se posle uzimanja voća ne oseća sitost, ali valja upamtiti da je šećer uvek šećer, bilo koje da je boje, bilo da je veštački ili pravi i da se u najrazličitijim oblicima može naći u proizvodima u kojima ne biste ni sanjali da ga ima kao što su jogurti, supe iz kesice, slane grickalice, dečja hrana i mnoga gazirana i žestoka pića.

Postoje namirnice koje pomažu da se otarasite zavisnosti od šećera, a to su: paradajz, kisela jabuka, kukuruz šećerac ali najdelotvorniji su cimet i srebrna svilenica. Ova poslednja potpuno odstranjuje potrebu za šećerom tako što blokira receptore za slatko na jeziku te ovi više ne proizvode serotonin odnosno čovek više ne oseća zadovoljstvo kad jede slatko. Delotvorna je pomoć za lakše gubljenje težine, nema nikakve neželjene efekte i povrh svega, obnavlja ćelije pankreasa zadužene za stvaranje insulina.

Namirnica koja spada među omiljene i ima veoma široku primenu u pravljenju kolača je cimet, a jedna od njegovih najvažnijih osobina je što njegova redovna primena u velikoj meri može smanjiti rizik od dijabetesa i dovesti nivo šećera u krvi na razuman stepen. Veoma je bogata antioksidantima, čak sto puta više od nara, podstiče i metabolizam, smiruje upale, sprečava rast bakterija i gljivica, stimuliše predele mozga zadužene za koncentraciju i pamćenje... čini ukus kolača izvanrednim. Ovde ćete naći nekoliko recepata, da proverite i sami:

Brzopotezna bundeva:

• 1 kg rendane sočnije bundeve

• 150 gr griza

• 150 gr smeđeg šećera

• 2 cela umućena jaja

• 1 dl ulja

• cimeta po želji

Priprema: Pomešati sve sastojke i sipati smesu u podmazanu staklenu tavu. Peći 30 min. na 200 °C ili dok se ne uhvati korica.

Viking strava tava:

• polutke od 30 zrelih šljiva ili 5 struganih nakiselih jabuka

• sok od 1 limuna

• 150 gr zobenih pahuljica

• 150 gr integralnog brašna

• 150 gr smeđeg šećera

• 150 gr butera

• cimeta po želji

Priprema: Premazati staklenu tavu sa malo butera. Poređati polutke šljiva otvorene prema gore ili strugane jabuke. Posuti sa par kašika šećera ukoliko samo voće nije dovoljno slatko, posuti sokom od limuna. U odvojenoj posudi pomešati zobene pahuljice, brašno, smeđi šećer i buter, dobro sve izmešati rukom, posuti preko voća i utabati da bude ravno. Peći 10 min. na 220 °C pa 30 min. na 160 °C. Jesti toplo ili hladno.

Kesten bombice:

• 1 kg kestena / kesten pirea

• 125 gr butera ILI vode (za posnu varijantu)

• 150 gr smeđeg šećera

• 100 gr crne čokolade za kolače

• cimeta po želji

Priprema: Kesten skuvati, oljuštiti, izmrviti, samleti ILI kupiti gotovu masu od kestena. Po potrebi sačuvati u zatvorenoj kesi na hladnom. U kesten dodati šećer pa buter ILI vodu tako da se dobije testo. Praviti kuglice prečnika 3 cm u koje se po želji mogu staviti suvo grožđe, lešnik ILI šokoladne mrvice. Na veliki ravan tanjir ređati kuglice. Čokoladu istopiti i preliti svaku kuglicu. Za ukras se mogu posuti seckanim orašastim voćem.

Tarski kružići od heljde:

• 400 gr heljdinog brašna

• 2 cela umućena jaja

• 2 kašike meda

• cimeta po želji

Priprema: U brašno dodati umućena jaja, med i cimet. Sjediniti, praviti kuglice prečnika 3 cm, blago stisnuti palcem po sredini, ređati u podmazan pleh. Po želji se u udubljenje kružića može dodati po komad voća iz slatka od šumskih jagoda, višnje ili na vrh kašičice bilo kog voćnog džema. Peći 20-tak minuta na 180 °C.

Ukoliko isprobate neki od ovih recepata, nemojte nikako zaboraviti najlepši sastojak, pored cimeta naravno, a to je mašta! Takođe možete smanjiti ili dodati količine, po vašem ukusu. Ako se pak desi da ne želite da podlegnete ni ovim zdravijim varijantama kolača, makar nemojte lišiti sebe cimeta koji je pravi prirodni lek za mnoge tegobe, saveznik vašeg zdravlja i vašeg izgleda.

Autor:Katarina Trajković

 
SALATE - PREDLOZI ZA ZIMU
Najbrže spremanje sa najjednostavnijim priborom za najdraviju hranu! Kako to lepo zvuči! A moguće je! Prvo ćemo reći nešto o priboru, vreme ćete meriti sami (biće svakako kratko čak i ako ste početnik u kuhinji), a hranu pojedite u društvu, kako je najprijatnije! I ne čekajte leto da jedete sveže salate, to možete i zimi!

 

Znamo da na zdravstveni efekat i iskorišćenost namirnica od strane organizma utiču na prvom mestu vreme otkako je ona odvojena od svog staništa pa sve do tanjira (najčešće se radi o branju i prevoženju plodova Prirode), zatim njena čistoća (da li je i koliko puta prskana), potom vreme i način njene obrade. Dakle, što je sve to kraće i bolje, vi ćete utoliko unositi zdraviju namirnicu.

Znamo takođe da je preporučeno jesti sirovu hranu, uglavnom su to salate, najmanje jednom do dva puta dnevno, kao celi sirov obrok i uz kuvano jelo. Sirova hrana je jedini izvor enzima, o kojima je još 1986. pisao poznati švajcarski nutricionista Ernst Ginter u svojoj knjizi „Živeti bez bolesti". Endogeni tj. unutrašnji enzimi odnosno fermenti se stvaraju u žlezdama organa za varenje i regulišu varenje, ali egzogeni su „iskra života" bez koje nema deobe ćelija, nema rasta, razmnožavanja, ni stvaranja hormona u našim žlezdama, niti čišćenja koje oni sprovode u jetri, bubrezima, koži, a sve to u cilju da pročiste organizam i krv koja kroz njega protiče. Najbolji izvori enzima su klice od žitarica i semenki, sirovo mleko i žumance, povrće...Znamo da se kuvana hrana lakše vari osim u retkim slučajevima kao na primer kod kupusa, ali zato ne pruža bogatstvo enzima, vitamina, mineralnih soli, a ukoliko se sa njom pretera, stvara talog u organizmu koji se sakuplja u tkivima mišića, zglobova, u krvi, krvnim sudovima i drugim organima čija je funkcija da čiste telo i eliminišu otpadne materije ali u tome bivaju sprečeni zbog nedostatka enzima. Ako kuvate hranu, potrudite se da vreme kuvanja bude što je kraće moguće. Što će vas udaljiti od artitisa, visokog pritiska, kalcifikacije, kamena u bubrezima, u žuči, „zakrečenja" u mozgu...

A znamo i da je potrebno održavati maksimalnu čistoću pribora, posuđa, površine na kojoj se hrana priprema, uopšte u kuhinji (o tome smo već ranije pisali u tekstovima o univerzalnoj bikarboni sodi). Najzdraviji materijali su drvo, glina, staklo, a što se tiče sečenja i radne površine: nerđajući čelik. Kad god je to moguće, namirnice treba otkidati rukama, a kad je potrebno seći, treba upotrebiti najjednostavniji pribor: nož ili rendalice od čelika. Gde je sečenje, tu je i daščica za sečenje. Može se čuti komentar da su plastične bolje jer ne poprimaju mirise, a to je lako rešivo tako što ćete drvenu dasku okrenuti zavisno od toga da li seckate bilo koju vrstu luka na primer na jednu stranu, a kad sečete povrće, na drugu ili imati dve ili više daščica već prema vašim potrebama.

Električni uređaji su praktični i ubrzavaju proces pripremanja hrane ali brzina kojom se to čini ipak nije merljiva po zdravstvenoj koristi sa po prirodio manjom brzinom koju ima čovek, a delovi hrane u uređaju mnogo više puta dolaze u kontakt sa sečivima nego kad ih obrađuje čovek ručno. To je važno jer pri svakom kontaktu namirnice sa metalom, ona oksidiše te je zato bitno hranu pripremati pre samog jela i izbegavati da često stoji makar to bilo u frižideru ili frizu. Isto tako, što je hrana isitnjenija, to je prilika za oksidaciju više.

Sada ćemo vam dati predloge za zdrave zimske salate, ali primenjujući ih ne oklevajte da budete kreativni jer kuvanje i spremanje hrane je kreativni čin, kojim osoba koja je sprema isto tako unosi svoju energiju u nju. Zato budite uvek raspoloženi kada to činite, samo se setite da ćete pojesti hranu sa onakvom energijom kakvu ste u nju uložili i uspećete da budete vedri, kao što će vas i samo spremanje „dići". Daćemo vam osnovu, a vi dajte svojoj mašti na volju!

Katarinine rendane salate:

1. Prvo pripremite preliv od soka od ½ ili celog limuna, po izboru možete dodati senfa i drugih biljnih začina.

2. Zatim namirnice koje ćete rendati ili seckati operite, oljuštite one koje imaju koru (tikvice, celer, keleraba...) ljuštilicom, a onima koje imaju opnu (šargarepe, bele i žute, paškanat...) tupom stranom noža je sljuštite. Kupusu odstranite prva tri lista.

3. So i ulje uvek stavljajte u salate pred samo jelo.

Korak 1. i 3. ostaju isti, dok se pod 2. možete „igrati" hranom.

Salata „Prosta rendana": Istružite ½ glavice srednjeg zelenog ili crvenog kupusa i izrendajte 2 veće šargarepe. U to možete dodati 2 struka tanjeg praziluka i dobili ste salatu „Praz rendana", a ako dodate i 1 srednju kelerabu, napravilli ste „Nivo" rendanu salatu i dostigli viši nivo... Pogodite li ukus jabuke (kisela, slatka ili kiselo-slatka) koji vam najviše odgovara da je izrendate u sve to, napravili ste „Ekspert rendanu" salatu i postali ste ekspert!

Na Prostu salatu možete dodati samo 1-2 crvena luka isečena na kolutove, a kad je sezona iskombinujte je sa seckanim mladim lukom. Nazovite ih kako god želite, biće svakako ukusne!

Moja pink salata:

1. Oprati i skuvati 3 cvekle, oljuštiti i iseći na kockice.

2. Dok se cvekla hladi, oprati 1 veći krastavac, iseći ga takođe na kockice.

3. U činiju sipati 4 dcl po mogućstvu domaćeg kiselog mleka, dodati kockice cvekle i krastavca i 2 šake kukuruza šećerca.

4. Posoliti, promešati tako da kiselo mleko poprimi roze boju. Služiti hladno.

Katarinine salate od brokolija:

Morska brokoli salata:

1. Operite 1 brokoli, „počupajte" mu stabljike, a samo stablo isecite na krupne kolutove. Stavite u ključalu vodu da se kuva 10, najviše 15 minuta.

2. Dok se brokoli kuva, u jednu veću činiju stavite po izboru isitnjenu tunjevinu ili skušu, marinirane dagnje, parčiće lososa, račiće... dodajte 2 kašike pavlake ili milerama ili 100-150 gr sremskog sira.

3. Procedite kratko kuvani brokoli, sipajte u činiju, ukoliko želite blago ga izgnječite, promešajte, posolite, dodajte 3-5 čena iseckanog belog luka, provansalske trave, origano ili druge začine. Do višeg nivoa ćete dovesti salatu ako joj dodate 1 crvenu ili žutu papriku. Ili obe, što da ne?

Vangla salata (Posna / Mrsna salata od brokolija):

1. Iseckajte 1-2 praziluka, u dubljem tiganju dinstajte na sasvim malo vode, na blagoj vatri, poklopljeno.

2. Dok se praziluk dinsta, „sljuštite" 3-4 srednje šargarepe, isecite na kolutove i dodajte u tiganj. Ako želite, pripremite i 1 manju tikvicu isečenu na kockice te dodajte i nju.

3. Operite 1 brokoli, otkinite mu „drvca", isecite stablo na kolutove. Pripremite oko 150 gr. kukuruza šećerca.

3. Kad šargarepa smekša (ne treba da bude skuvana tako da se raspada, a ako ste dodali i tikvicu ona će svakako omekšati pre šargarepe), dodajte brokoli i ostavite sve da se dinsta još desetak minuta.

4. Isključite plotnu, dodajte kukuruz, poklopite.

5. Iseckajte 6-7 čena belog luka. Sklonite sa vatre, posolite, dodajte pripremljeni beli luk i biljne začine po želji. Za „mrsnu" varijantu možete dodati 2-3 kašike pavlake ili 1 dcl jogurta, po želji.

6. Blago promešajte. Može se služiti toplo ili držati u frižideru kad se prohladi i potom služiti hladno.

Možete i vi da se igrate, sami, sa decom, ili u društvu i isprobate kako bi bilo dodati negde malo kapara, negde šaku sirovih ili pečenih oraha, badema ili kikirikija, ili klice od raznovrsnih žitarica, a ponegde nekoliko tankih kriški tvrdog rendanog kačkavalja, zrna nara, možda kriškice mandarine ili kockice ananasa... kombinacija ima bezbroj, smislite sami, zabavno je! Ali zimi nikako nemojte zaboraviti na naše tradicionalne salate koje broje među najzdravijim: na kiseli kupus na ubedljivom prvom mestu i na turšiju. A sve prethodne, a i neke druge salate su rezultat „igranja" u kuhinji koje je postiglo odlične rezultate i van nje, a zapamćeni su i slučajevi kada nisu stigle da budu iznesene iz kuhinje jer su u međuvremenu, pravo iz vangle „misteriozno" nestale... Prijatno!

Autor:Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 13