Tekstovi

                        

ČEMU SLUŽI ZDRAVLJE?

Kao i mnoga druga pitanja, ovo se smatra suvišnim, besmislenim jer se, kako se čini, odgovor sam po sebi podrazumeva. Ipak, pokušajte sebi i oko sebe da ga postavljate i verovatno ćete, u većini slučajeva, dobiti slične, potpuno neodređene odgovore kao ja, ako ih uopšte dobijete i ukoliko ne računamo iznenađene izraze lica, zamuckivanja, uopštene odgovore uz obavezne poštapalice, a s druge strane, mogu biti duhoviti ili zvučati luckasto.

Naravno, na to pitanje se može odgovarati sa polazišta raznih kako prirodnih tako društvenih nauka, iz ugla različitih vremenskih razdoblja, naroda, vera, načina razmišljanja, životnih doba... te svakako ne možemo očekivati da postoji neki sveobuhvatni odgovor. Ali kao što se može izvući nekoliko odgovora oko kojih se većina ne spori kada se postavi pitanje šta su stubovi zdravlja tako se verovatno može stići i do nekog smislenog odgovora na u naslovu postavljeno pitanje.

Oko toga šta su stubovi fizičkog zdravlja, to jest bez čega se ne može da bi se postiglo celishodno zdravlje, oni koji se zdravljem najviše bave se uglavnom svi slažu. Bilo da se radi o lekarima alopatske medicine, onima koji zastupaju holističko stanovište, stručnjacima za mnogobrojne drevne i za prirodnije načine lečenja, dakle svima koji se bave fizičkim zdravljem, ono se ne može postići bez, po redu važnosti pri čemu se ni jedan element ne bi smeo izostaviti: 

 

  1. pravovremenog i okrepljujućeg sna;
  2. unošenja dovoljne količine ispravne vode;
  3. kvalitativno i količinski uravnotežene ishrane;
  4. redovne i umerene fizicke aktivnosti;

Kao što se bez četiri oslonca, stuba ne može sagraditi stabilna kuća (uglavnom je tako, izuzeci uvek postoje da potvrde pravilo…), tako se bez ova četiri elementa teško može postići optimalnije zdravlje i o svima njima je bilo dosta reči na ovim stranama. Ali, pri svemu tome se čini da nedostaje «peti element», jedan krov koji bi ih zaštitio, nešto što bi dopunilo i dalo svrhu celoj konstrukciji, našem trudu u postizanju dobrog zdravlja. Izgleda da je taj peti element u isti mah i stub i svrha i smisao, a to bi možda bilo istovremeno i ono što nam daje snage da postavimo prethodna četiri stuba, i ono zbog čega ih gradimo, odnosno ono što nas ispunjava i ono čime mi ispunjavamo svoj život i život drugih oko sebe. Nešto što nije materijalne, fizičke prirode.

Zavisno od mišljenja, tumačenja i pregršta drugih elemenata, to bi se moglo zvati: smisao, istrajnost, napredak, vera, rad, duhovnost, mentalni razvoj, volja, motivacija, želja… Lično bih to nazvala: Ljubav, prema sebi, drugima, životu, svetu. Ukoliko nemate nameru da ih zaštitite i povežete krovom, ovi stubovi će izgledati nedovršeno. Ukoliko nemate želju da jutrom ustajete iz kreveta da biste ispunili svoj dan, svoje zdravlje možete neprimetno vremenom da pretvorite u bolest - izreka kaže: Lenjost - bolest. Ukoliko ne koristite svoje fizičko zdravlje da biste došli i do mentalnog, duhovnog i emotivnog zdravlja, kao i da razaberete šta želite od života, koje ciljeve želite da postignete, šta želite da pružite sebi i onima koje volite, da li će vam biti dovoljno tek da pucate od zdravlja samo radi zdravlja, ne čineći ništa da ispunite svoj život nekom svrhom, lepotom? - opet izreka: Čovek bez želja je mrtvac koji hoda.

Svi znamo da zdrav čovek ima bezbroj želja, a bolestan samo jednu, zato uvek moramo biti svesni da se zdravlje ne podrazumeva samo po sebi. Bolesne ljude treba pomagati, bodriti ali i shvatiti kao učitelje koji će nas podsetiti da ravnoteža zdravlja može lako biti poremećena i da zaista, zdrav čovek treba da bude srećan što ima svojih deset pristiju, obe ruke i noge, normalno diše, jede, spava... i nema nikakvu boljku ili bolest.

Naravno, sve ovo je moje lično razmišljanje i može biti potpuno suprotno od vašeg (to je i jedna od svrha postavljanja pitanja) ali to nikako nije remeteći faktor, naprotiv! Bogatstvo je u raznovrsnosti i u volji da se drugi sasluša i razume jer život je toliko šaren da nikad ne znamo kad i kako će nas staviti u položaj koji bi bio suprotan ili potpuno drugačiji od našeg trenutnog pri čemu nam tada veoma služi saznavanje, razmišljanje, doživljavanje i iskustvo drugih.

I nemojte se opterećivati pitanjem da li ste sebi ili drugima korisni u čisto materijalnom smislu, ne radi se uopšte o tome, već jednostavno činite sebi život lepim. Ukoliko to činite ne škodeći drugima, bićete zasigurno nagrađeni, a u slučaju da i drugima činite život lepim, nagrada će biti višestruka. Svako ljudsko biće je toliko jedinstveno da može svakako za sebe i druge činiti jedinstvene stvari. Krenite od sebe: koliko vam znači kad vam neko na svoj jedinstveni način uzvrati ili sam od sebe uputi osmeh, kad vam zahvali, pruži ruku da vam pomogne, pokloni vam ubrani cvet, učini bilo kakvu, i najmanju uslugu?

Za kraj još jedna izreka: Život nam vraća samo ono što drugima dajemo. Zato, ne životarite već živite! Obogaćujte svet, sebe i druge ljude, zdravlje sigurno i tome služi!

Autor:Katarina Trajković

 
HAJDE DA PROŠETAMO
Puno puta ste čuli da je fizička aktivnost jedan od stubova zdravlja, a i sami ste možda već uvereni u to. Ali šta se sve u stvari podrazumeva pod fizičkom aktivnošću i koja je od svih poznatih najbolja kao potpora za održavanje dobrog zdravlja? Ono što na samom početku treba razjasniti je da biti sportista ili povremeni šetač ne znači samim tim i biti zdrav. Ključne reči u ovome, kao skoro u svemu, su umerenost i redovnost. i naravno, svest o tome da je naše telo proizvod sopstvenog razvoja od nastanka do danas. Naime, naši preci su, tražeći hranu, bili prinuđeni da prave kraće i raznovrsne pokrete koji su uključivali, nasumičnim redom, svih 640 mišića ljudskog tela – koje zato nije predviđeno za duge i ponovljene napore – te stoga takva vrsta vežbanja najbolje može da održi ili povrati dobro zdravlje. Kao ilustraciju toga, posmatrajte decu dok se igraju i kakve pokrete pri tome prave. Dok su mala, deca se intuitivno ponašaju onako kako je najprirodnije.

Kada se stalno radi isti tip vežbi, telo se na njih navikne i vremenom prestaje od toga da ima dobrobiti. Vežbe treba da budu raznovrsne kao što treba da bude i ishrana. Mišiće ne treba intenzivno i svakodnevno naprezati. Sportovi u kojima se to praktikuje, u telu stvaraju oksidativni stres, dakle slobodne radikale koji oksidišu ćelije i DNK, što ubrzava starenje i povećava rizik od mnogih bolesti (od zglobova, preko ligamenata, do srca). Ukoliko ne nameravate da od sporta sebi pravite zanimanje, 20 do 30 minuta svakodnevnog raznovrsnog fizičkog vežbanja je idealna mera.

Ipak, postoji nešto na šta je većina ljudi, u ovom brzom vremenu u kome živimo, zaboravila, a to je šetnja - ne razgledanje izloga po gradu, ne maraton, već hod umereno brzim korakom. Hod se čini kao jednostavna čovekova aktivnost, no za njegovo izvođenje je potrebno: nagnuti se blago prema napred, uskladiti naizmenični rad nogu spuštanjem prvo pete koju prati ostatak stopala sprečavajući pad, balansirati pomoću polukružnog kretanja karlice i naizmeničnog, usklađenog pokreta nogu i polusavijenih ruku, uspravno držati glavu i leđa, opustiti ramena, pravilno disati, gledati 3 do 4 metara ispred sebe i...

… kada napravite oko 4 000 koraka, što odgovara otprilike polučasovnoj šetnji ili dužini trase od 2,5 km, uspravićete se i biti zadovoljni što ste sebi smanjili rizik od mnogih bolesti: infarkta, stresa, raka, preloma, lenjih creva, visokog pritiska, dijabetesa... a doprineli radu srca, tonusu mišića, podmazivanju zglobova, ubrzanju metabolizma, regulisanju apetita odnosno po potrebi dobitku/gubitku telesne težine, pravilnom disanju, dobrom kvalitetu sna, raspoloženju i smirivanju celog organizma... Samo još malo istegnite sve mišiće, naročito leđa i ruku i nekoliko puta dublje udahnite i izdahnite i uživaćete što ste sebi na prijatan način produžili životni vek! A tako malo ste uložili: udobnu obuću (i obavezno čarape jer ukoliko želite hodati bosi, bolje je biti potpuno bos, na pesku na primer), pamučnu odeću, flašicu nehlađene vode za piće i pola sata dnevno.

Uživanju će doprineti još mnoge pozitivne strane šetnje. Dok šetate, vi ne koristite zagađivače: prevozna sredstva, cigarete (njihovo negativno dejstvo bi se inače dvostruko pojačalo); ne pravite buku, dakle ponašate se ekološki.

Bilo koje godišnje doba je pogodno za šetnju ako ste propisno obučeni i zaštićeni, a redovno šetanje će doprineti i da se svim klimatskim promenama bolje prilagođavate.

Opasnost od povreda je smanjena na minimalnu meru ukoliko izaberete odgovarajuće mesto za šetnju. Najbolje ga je naći u prirodi (parkovi, šume, livade…) i uvek možete menjati predele.

Šetnja razbistruje um i podstiče razmišljanje redovnim dotokom kiseonika, pojačava moć zapažanja vidom, sluhom, mirisom, otkriva vam nove vidike, čini vas pametnijim, njen ravnomerni ritam oslobađa od napetosti.

Isto tako, šetnja u društvu je sport koji pospešuje prijateljstvo i otvorenost prema spoljnjem svetu. Pri umerenoj brzini hoda, možete razgovarati kao i razmenjivati utiske i osećaje neverbalnim sredstvima (dodirom, pokretom…).

Za razliku od drugih sportova, šetati možete i pred spavanje, kome se tako kvalitet poboljšava. U šetnji je celo telo u pokretu, ne možete preterati osim ako se zanesete, nije vam potrebna utreniranost, svako je može praktikovati, u svakom životnom dobu

Ako mislite da je sve ovo previše pohvalno ili lepo da bi bilo istinito, probajte sami! Do sada nije zabeležena nijedna negativna strana šetnje. Ako se sama Priroda pobrinula da vas obdari mogućnošću da šetate, ne traćite to, budite joj zahvalni i sebi ulepšajte svaki dan!

Autor: Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 11