Tekstovi

                        

MIT RAVNOG STOMAKA
Većina pripadnika oba pola je sigurno makar jednom u životu, ugledavši reklamu sa manekenima čarobnog izgleda, pomislila kako je lepo, dobro ili primamljivo biti tako vitak, zategnut, mišićav i ravnog stomaka. Većina je takođe bar jednom „odlučila" da od sledećeg ponedeljka, prvog u mesecu, na proleće, itd. započne sa dijetom, trčanjem, teretanom i tako redom... i posle takvih odluka, bilo sprovedenih ili ne, vratila se prvobitnom stanju! Naime, prethodno je neophodno biti svestan određenih činjenica.

 

Kao prvo treba znati da restriktivne dijete, intenzivno vežbanje, bilo koji fizički vid „mučenja" sebe i tela imaju veoma malo udela u mršavljenju, a i ne retko štetne posledice po zdravlje! Znajte da ono što najviše troši vaše kalorije nije ništa drugo nego vaš metabolizam, i to čak 70 %, samo 20 % odlazi na fizičke aktivnosti i poslednjih 10 % na energiju potrebnu za varenje! Kakva nepravda! Zašto? Upravo zato što se sa određenim tipom metabolizma jednostavno ljudi rađaju, a puno je manji broj onih kojima je visok ili ubrzan, a puno više onih kojima je spor ili umeren. Najverovatnije i sami poznajete nekog ko može da pojede koliko god želi, a da mu se to uopšte ne vidi kao i nekog ko se deblja i od pola zalogaja torte...

Kako doskočiti Prirodi? Nikako, ali budući da je Ona uravnotežena, možemo se poslužiti njenim plodovima i nekim znanjima kako bi smo ovo stanje stvari sa metabolizmom izmenili ali ga ne možemo potpuno promeniti. Nauka je utvrdila, oslanjajući se na drevne ajurvedske spise i mnogostrauka iskustva kako je najpravilnije hraniti se, kretati se, ponašati se... da bi smo u najvećoj mogućoj meri stavili mogućnost da dugo i zdravo živimo na svoju stranu.

Ako ne spadate u grupu ljudi koji imaju 15-20 kg viška, od njega se možete otarasiti i sami, bez stručne pomoći nutricioniste, lekara. I to mnogo jednostavnije nego što bi ste pomislili. S jedne strane, organizam treba osluškivati, a s druge, uvesti ga u neka pravila koja će mu pomoći da se vrati ili otkrije ono što mu je prirodno svojstveno. A to je, što se ishrane tiče: količina, sastav i vreme obroka, a što se tiče kretanja: količina, vrsta i vreme vežbanja. Jedite da ne budete gladni, a ne da budete siti. Vežbajte i krećite se ne da padnete od umora ili bola već stanite kad vam postaje neprijatno. Ne grickajte između obroka, a dok jedete, to činite umereno, polako, ne gutajući vazduh.

Sad idu dobre vesti! Ukoliko se pridržavate gore navedenog, ne morate se odreći uživanja u hrani niti se morate preznojavati vežbajući po par sati dnevno. Upoznajte svoj organizam: on najbolje vari između jutra i podneva, i to najraznovrsniju hranu, kako dan protiče, i jedno i drugo odnosno i varenje i mogućnost asimilacije hrane se smanjuje, a povećava stvaranje rezervi tj., viška, sa napomenom da gladovanje ima suprotan efekat od onog koji se želi postići, jer tada mozak daje signal da „hrane nema" te se još lakše stvaraju nepotrebne rezerve! Isto tako, fizička aktivnost bi trebalo da bude najveća ujutru, posle buđenja, da bi se smanjivala sve do odlaska na počinak. Vežbanje u kasnim satima može izazvati nepotrebnu glad u „nevreme" kao i odlaganje, radi kvalitetnog sna, preko potrebnog smirivanja organizma pred spavanje.

To ukratko i praktično znači da bi najbolje bilo odmah posle jutarnjeg spremanja 30-40 minuta raditi vežbe rastezanja, pilates, joga ILI šetati ubrzanim hodom uz pravilno disanje ILI raditi ciljane vežbe za određeni deo tela (stomak, bedra, noge, struk...) pošto ste se prethodno istegli i zagrejali preskakanjem konopca sa pauzama do desetak sekundi... Ako varirate sa jutarnjim vežbanjem, neće vam dosaditi. Za doručak (najkasnije do 9-10 sati ili 2 sata posle ustajanja) možete jesti sve, i proteine (oni obezbeđuju sitost) i ugljene hidrate (neophodni su za funkcionisanje mozga) i vitaminsku hranu (koji garantuju telesnu vitalnost) dok je za ručak (13-14 časova) i večeru (najbolje oko 18, a najkasnije do 2 sata pred spavanje) najprimerenije uneti proteine i vitamine. Ovde je dat zaista grub okvir, a preciznije informacije možete naći pretražujući o hronoishrani i/ili paleoishrani.

Što se tiče vežbi za ravan stomak, verovatno se sećate kako ste u školi radili trbušnjake i razne vežbe „vožnje bicikla" dok ležite na leđima, a za „peglanje" stomaka je odlično posle bilo koje vrste vežbanja ili šetnje, sesti na ivicu kreveta, nagnuti se malo prema pozadi, podići savijene noge i ispružiti ruke tako da se održi ravnoteža i za početnike 10 do 20, a kasnije i do 100 puta napraviti pokret podizanja savijenih nogu i naginjanja napred sa ispruženim rukama. Ista vežba se može raditi sa rukama ispruženim na jednu pa na drugu stranu tela.

Ovde ćete naći još jednu pomoć: spisak namirnica koje „jedu" masnoće, ravnaju celulit, poboljšavaju varenje i povećavajući nivo metabolizma olakšavaju mršavljenje, a skoro da nema slanog ili slatkog jela u koje ne možete makar jednu od njih dodati:

• sveže jabuke (kuvane mogu izazvati zatvor)

• ananas (bromelin kao eliminator kalorija je enzim koji se nalazi u kori ploda te treba birati one čija se kora može jesti; ima nerastvoriva vlakna te pospešuje rad creva, resorbuje celulit)

• limun (ima puno primena: alkalizuje organizam, sagoreva masnoće, olakšava varenje, deluje protiv zatvora, za povećanje metabolizma je najbolje iscediti njegov sok u 2 dl čiste vode i popiti ujutru natašte. Inače, sok u toploj vodi deluje protiv težine u stomaku, a sipan u nozdrve deluje protiv polenske kijavice. Unutrašnjom stranom kore možete jednom nedeljno istrljati ruke da bude koža mekša, a i desni protiv krvarenja, itd.)

• dinja (niskokalorična je, a pruža sitost)

• borovnica (sadrži najbolje antioksidanse koji raspoređuju kiseonik u mišiće, smanjuju abdominalne masnoće)

• avokado (njegove dobre masnoće i hranljive materije sprečavaju gomilanje masnoće na stomaku)

• crni luk (bolje kuvan nego sirov, u neograničenim količinama)

• peršun (u svim oblicima - svež, kuvan, kao čaj - pospešuje varenje, diuretik je, smanjuje apetit)

• tikvice /imaju puno vode i malo kalorija, sagorevaju masnoće; potrebno je više energije nego što donose da bi bile svarene – što je inače teorija negativnog mehanizma)

• bademi (i inače jako zdravi zbog stvaranja alkalne sredine u telu, blokiraju apsorpciju kalorija i smanjuju masnoću u krvi, regulišu glikemiju)

• orasi (7-8 komada za večeru pruža dovoljnu količinu dobrih masnoća za sitost, a protiv gojenja)

• ovas (creva ne mogu da asimiliraju njegova vlakna, eliminišu se povlačeći za sobom suvišne masnoće)

• kinoa (puna dobrih proteina koji sintetišu glukozu i generišu znak sitosti u mozgu

• lan (ovaj omiljeni Hipokratov lek, u obliku bilo ulja bilo semena deluje protiv zatvora i olakšava tranzit korz probavni trakt)

• kurkuma (poznati antikancerogen, deluje protiv poremećaja varenja, a i artikularnih bolova)

• cimet (polovinu njegove težine čine vlakna, smanjuje šećer u krvi jer sprečava da se on taloži u obliku masti)

• masna riba (losos, sardine, haringe... najbolji su protiv celulita jer jačaju ćelije kože)

Ne zaboravite da pijete puno čiste vode. Zeleni čaj može „skinuti" i do 300 kalorija dnevno jer povećava metabolizam, a njegovi polifenoli sagorevaju masnoće. Kafi danas i naučnici priznaju delotvornost protiv dobijanja težine s tim što ne treba s njom preterivati ukoliko imate problema sa snom. Najbolje ju je popiti kao domaću kafu ili espreso, obe bez šećera i bez mleka da bi imale traženo dejstvo, oko 10 č. nešto posle doručka i posle ručka između 15 i 17 č. Nemojte zaboraviti na začine, naročito one jače, jer pomažu mršavljenje podstičući metabolizam.

Za ljude kojima je potrebno da izgube više od 15-20 kg postoje i prirodni preparati. To su ekstrakti iz poznatih namirnica: kafein iz kafe, epigalokatehin galat ili EGCG iz zelenog čaja, kapsaicin iz crvene paprike (što je ljuća to ga više ima u njoj), fukoksantin iz vakame algi koje su u širokoj upotrebi u Japanu, a mogu se kupiti i kod nas. Ovi sastojci poboljšavaju stvaranje energije u telu, dobro funkcionisanje i obnavljanje ćelija. A kad imate više energije, vaše telo više iskorišćava unetu hranu, vaš metabolizam se ubrzava bez obzira da li se vi tada bavite nekim sportom ili ne! Kao i uvek kada su u pitanju preparati, iako su prirodni, nemojte ih uzimati bez savetovanja sa stručnim licem.

Mnoge dijete su, neopravdano, nazivane revolucionarnim, a najbolji način ishrane je kada pratite potrebe i funkcije vašeg organizma u cilju da se nahrani neophodnim sastojcima za njegovo zdravo funkcionisanje kao i da se kreće tako da su svi delovi tela redovno angažovani kako bi nam što duže služili. Takav način života je odlična i osnova i potpora stanju našeg duha koji je i pokretač svega.

Hoće li vam ravan stomak ostati mit – odlučujete sami! Trud koji možete uložiti za postizanje tog cilja treba da vam postane navika, a u tome će vam pomoći čvrsta volja jer bez nje želje ostaju puste! Ako ipak nemate dovoljno volje, ono što svakako možete učiniti jeste da zimi, kad se inače najlakše ljudi goje, smanjite temperaturu u vašem domu za 1 do 3 °C jer ćete tako sagoreti 100 do 200 kalorija više dnevno, a pri tom još i uštedeti nešto novca...

Autor:Katarina Trajković

 
ČUVANJE NAMIRNICA
Sama pojava čuvanja namirnica pojavila se tek kada je čovek prestao da bude nomad koji je sa sobom nosio samo neophodno, a hranu nalazio loveći, berući sa drveta ili po plodonosnom žbunju, nalazeći korenje i lisnate biljke na samoj površini zemlje. Mesto na kome se prirodno nalazi hrana je i dalje bez premca najbolje mesto za njeno čuvanje. Budući da je čovek manje savršen od Prirode, kada se tokom svog napredovanja kroz vekove počeo nastanjivati na najrazličitijim mestima, smislio je načine čuvanja namirnica koji su imali zadatak da što duže očuvaju njihovu svežinu koja počinje da se smanjuje čim se ubere ili ukloni sa svog prirodnog staništa.

 

Pošto se čovek počeo manje kretati radi nalaženja hrane, bilo je potrebno praviti rezerve hrane i to vodeći računa o njenom poreklu: životinjskom, biljnom, mineralnom... jer je od toga zavisila, i danas naravno zavisi, i njena trajnost. Što je namirnica „življa" to je njen rok trajanja kraći. Tako se živo meso, zavisno od vrste, može u odgovarajućim uslovima bez ikakvog tretiranja (usoljavanje, stavljanje u pac, zamrzavanje...) očuvati između 24 i 36 sati na hladnom, hrana biljnog porekla do 3-4 dana (pri čemu posle 24 sata gubi već polovinu vitamina i minerala i sa svakim danom još pola od preostale količine...), dok se, ukoliko se pravilno čuva, hrana u zrnu i hrana mineralnog porekla može čuvati mesecima i ponekad godinama. Ovde je dat samo uopšteni okvir te kada želite da sačuvate određenu namirnicu posle nabavke, treba tačno da znate koliko dugo. gde i kako se koja čuva.

Sasvim je logično da se prirodnijim načinom čuvanja bolje mogu očuvati svojstva i kvalitet namirnica. Danas se ponegde na selu još uvek može naći poneka domaćinska kuća koja umesto frižidera koristi trap za čuvanje namirnica, naročito preko zime. To je velika rupa dubine oko 2 m iskopana u zemlji i posuta peskom čija je funkcija, pored izolacije, da upija vlagu. Ponekad su to podrumi u kojima se drže sanduci sa peskom u koji se namirnice zatrpaju. Ipak, većina domaćinstava danas poseduje frižidere i frizeve za koje takođe postoje pravila korišćenja. Na prvom mestu je potrebno da aparati budu ispravni, da ne stvaraju vlagu, jer kondenzacija koja nastaje pri otvaranju i izlasku namirnica iz frižidera ubrzava njihovo „propadanje". Važno je, zavisno od sezone, regulisati temperaturu u frižideru shodno spoljnoj temperaturi, dok bi u frizu ona uvek trebalo da bude najmanje -18 °C. Takođe je potrebno zbog neizbežnih bakterija najmanje jednom nedeljno čistiti frižider iznutra, a friz najmanje dva puta godišnje (o ekološkom čišćenju, pročitajte članak o bikarboni sodi) i to najbolje na proleće kad se pojavljuju prve sveže namirnice pa ga valja isprazniti i pred punjenje za zimsku sezonu.

U frižideru, gde je temperatura uvek najviša pri vrhu i postepeno se snižava do fioka na dnu, svaka vrsta namirnice treba da ima svoje mesto. Na prve dve gornje police treba stavljati najkvarljivije namirnice: neobrađeno meso i mlečne proizvode, u sredini već pripremljena ili polupripremljena jela, a u fiokama sirovo povrće (koje nikako ne treba prati do pre same upotrebe, a ukoliko je korenasto ne treba sa njega skidati ni zemlju već ga samo položiti u otvorenu plastičnu kesu). Voće koje se može držati u frižideru je po opštem pravilu ono koje sadrži najviše vode (jagode, trešnje, breskve, bobičasto voće...), voće koje ima deblju ili tanju koru se uglavnom drži van njega (citrusno voće, jabuke, kruške, šljive...), a poneko voće nikako ne sme „na hladno" kao banane, avokado... Jaja, buter i čvrste masnoće se mogu držati u vratima frižidera, iznad flaša sa pićem koje želite da konzumirate hladno.

U frizu se mogu držati uglavnom sve namirnice osim hleba i uopšteno sve što sadrži testo jer zrna čak i u obrađenoj formi su veoma podložna primanju dodatne vlage. Meso, zavisno od vrste, ne bi se smelo držati u frizu duže od 3 do 6 meseci, povrće izdrži i do 9 ukoliko je u komadu i dobro osušeno pre nego što je stavljeno, a polupripremljena i pripremljena jela treba iskoristiti u roku od 3 meseca, kao i slatkiše i torte.

Sušeno voće treba i dalje se suši, dakle ostaje van frižidera kao i sve semenke i koštunjavo voće i začini (naravno samo oni koji nisu sveži kao listovi peršuna, celera, bosiljka itd.). Van frižidera moraju takođe ostati tečne masnoće i ulja, sve vrste brašna i sve namirnice u zrnu jer njima ne prija ni najmanja vlaga. Njih treba držati na suvom i hladnijem mestu, nikako na suncu. Jedino što čovek unosi u sebe, a „voli" sunce je čišta, negazirana voda i to samo neposredno pred konzumiranje i ukoliko je u staklenoj posudi ili ambalaži.

Najbolja ambalaža za namirnice su papirnate kese, staklo, glinene posude i isključivo za friz - inače nepoželjna plastika jer ostale mogu popucati dok je za njihovo kuvanje i pripremanje najuputnije služiti se na prvom mestu zemljanim posudama, zatim emajliranim posuđem (koje je iznutra u stvari presvučeno tankim slojem stakla), vatrostalnim staklom, a ukoliko nemate drugog izbora – metalnim posuđem. Teflon treba izbegavati. Najbolji načini pripreme hrane su redom: na pari, kuvanje, dinstanje, pečenje, dok su prženje i pohovanje nezdravi postupci.

Čuvanje namirnica je kao i sve što se tiče hrane – umeće. Postoji puno saveta koji nam dolaze iz iskustava naših predaka i za pripremu hrane i za konzumiranje pa tako i za čuvanje. Neke „cake" znate i sami: ne držite sigurno jedno pored drugog jaku, začinjenu hranu i kolače ili, zbog mirisa, hranu koja se drži na otvorenom, pored kućne hemije makar bila ekološka ali da li ste znali da sirće, vino i ulja treba ćuvati podalje jedno od drugog, a da jaja, iako im je ljuska zaprljana, nikako ne treba prati jer im se tako skida za oko nevidljivi spoljašnji sloj koji ih štiti od bakterija? Ako želite da odstranite neprijatne mirise iz frižidera, ostavite u njemu otvorenu čašu ili posudu sa mlekom, a mirise u ostavi „usisaće" listovi bosiljka kao što će par zrna pirinča „pokupiti" vlagu iz soli. Svaki put kad čujete ili pročitate nešto o načinu zdravog čuvanja namirnica, primenite to – sigurno će vam to pomoći da bolje očuvate i vaše zdravlje!

Autor:Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 15