Tekstovi

                        

BEŽITE, OTROVI ! (3) – ŽIVOTNA SREDINA
Kako je zaista izgledao svet pre postanka čoveka je pitanje koje je oduvek razbuktavalo maštu. O tome postoje različite teorije, stavovi i ideje no svima im je zajedničko da su u suštini zasnovane na pretpostavkama, a ne na izvesnostima. Ono što jeste izvesno je da su u svetu kakav je tada bio u jednom trenutku bili stečeni uslovi za nastanak života, a kasnije i čoveka. Od tada do danas je prošlo vanredno mnogo vremena, a okolnosti su se preokrenule te se od pre pola veka čovek pita kako će uspeti da opstane u uslovima koje je sam stvorio u svom jedinom domu, na planeti Zemlji.

 

Čovek se drznuo da se po važnosti vremenom postavi na vrh životne piramide, da se smatra merilom svih stvari i gospodarem Prirode. Prekršio je pravila ravnoteže, uzajamnosti, uzroka i posledice, poštovanja drugih oblika života, prožimanja raznorodnih energija... Negde na svom putu nije shvatio da sve što postoji ima svoje posebno mesto, izuzetnost, neophodnost i neponovljivost, da ima razlog postojanja iako ga sam čovek ne uviđa, da sve svima i svemu pripada, da mu ništa neće biti oduzeto ukoliko on sam to ne čini. Ipak, ravnotežu Prirode je narušio i to mu se vraća kao bumerang u obliku pretnji po život, zdravlje i opstanak.

Razumljivo je da čovek želi unapređenje uslova života ali to nikako ne sme biti na račun Prirode, drugih živih bića i životne okoline. Niko ne spori tehnološki razvoj ali njega mora pratiti i razvoj svesti. Čovek ne treba da se vrati u pećine ali mora ubrzano da radi na osvešćivanju kako bi mogao da opstane u ovakvom svetu. A ono što takođe niko ne bi mogao danas da zamisli jeste kako bi bilo živeti bez svega što je čovek do sada stvorio sprovodivši svoje zamisli u delo. Sreća je da se proteklih nekoliko decenija intenzivno razmišlja o načinima kako da se zagađenja koja je pri tom izazvao, smanje, potru, a nova spreče.

Pored bezbrojnih izvora ili produkata zagađenja koji se mogu videti ili na drugi način osetiti: dim, izduvni gasovi, betonske armature, hemikalije, trafo-stanice, plastika, pesticidi, otpadne vode... postoje i nevidljivi, a oni su vremenom postali mnogobrojniji. I u krajnjem ishodu, zbog svega toga i opasniji.

Čovek svestan štetnosti zagađivača može u velikoj meri da se zaštiti tako što će na primer izabrati mesto stanovanja izgrađeno od prirodnih materijala najmanje 100 metara od najbliže trafo-stanice, van neposrednog domašaja saobraćajnica, tako što neće pušiti, koristiti plastičnu ambalažu i kućnu hemiju, tako što će se truditi da se zdravo hrani, kreće, diše i misli ali je najteže pobeći od štetnih, nevidljivih ali merljivih zračenja i talasa: elektromagnetnih, jonizujućih, nejonizujućih, radioaktivnih, geopatoloških...

Nikako ne treba zaboraviti da postoje prirodna ili kosmička zračenja i energije bez kojih svet ne bi postojao. I sam čovek je energetsko biće ali je i sam stvorio veštačke izvore zračenja koji su štetni po njega, životinjski i biljni svet i životnu sredinu. Ljudsko telo, ponajviše mozak, poseduje prirodnu električnu aktivnost koja može biti teško poremećena zračenjima kojima je prožet savremeni svet u kom funkcioniše sijaset uređaja sa kojima se čovek srodio: radio, televizija, bežični i mobilni telefoni, radiološki medicinski i drugi aparati, računari, kućni aparati, od krupne bele tehnike do manjih uređaja (tosteri, mikseri, mikrotalasne pećnice, blenderi, usisivači, masažeri, električni satovi...)

Tom načinu života „na dugme" se u interesu zdravlja brzo mora stati na put. Za to je potrebno da čovek ima volju i nađe „sklopku" u glavi koja će ga osloboditi nepotrebnih zavisnosti. U svom domu, osnovne aparate koji su mu potrebni čovek treba da grupiše tako da zauzimaju što manji prostor kako bi ostalo što više „čistijeg" prostora za život. One koje je moguće potpuno isključiti ne držati na stand-by položaju dok nisu u upotrebi. U tu svrhu se oni mogu priključiti na jedan produžni kabl. Mobilne telefone držati na najmanje 2 m od sebe i od hrane i po mogućstvu isključivati ga preko noći. Voditi računa o tome da je ljudski organizam najizloženiji kad spava te da se u spavaćoj sobi ne smeju držati nikakvi električni i drugi aparati.

Zrači sve što postoji, tako i svi uređaji zrače i dok su isključeni. Pojedinačne doze zračenja uglavnom nisu preterano opasne ni kada je uređaj uključen ali je zato veoma opasna njihova akumulacija u prostoru kao i u vremenu. Postoji i mogućnost izlaganja blagotvornim terapeutskim pulsatorima i oscilatorima ili postavljanja neutralizatora zračenja ali je sigurno jednostavnije ne ići linijom manjeg otpora, već razviti naviku da se nepotrebno ne kupuje i da se sve što je moguće radi sopstvenom, ljudskom snagom. To se višestruko isplati, troše se kalorije i kilogrami, san je bolji kad je čovek aktivniji, mišići čine raznovrsne pokrete, a i računi za struju su manji. Zašto trošiti vreme na zarađivanje novca kojim se kupuju stvari koje su i nepotrebne i štetne?

Zagađenje i opasnosti jesu sveprisutne ali su mnogobrojni, u manjoj ili većoj meri, i načini zaštite. Na prvom mestu je kretanje i obitavanje u prirodnoj sredini, dalje od „civilizacije". Blage umerene ili intenzivne kratke vežbe i šetnju treba upražnjavati svakodnevno, pri čemu je znojenje poželjno pošto pomaže u pročišćavanju organizma od otrova. Pravilno i duboko disanje je veoma bitno jer se tako iz tela izbacuje i oko 70 odsto toksina, koji se takođe uspešno mogu eliminisati korišćenjem zeolita i/ili gline. U kući, pored svih uređaja je dobro postaviti biljke koje upijaju negativna zračenja. Čim temperatura vazduha to dozvoli, veoma je uputno hodati bosonog po prirodnim površinama, travi, pesku, zemlji..., plivati u moru, jezeru, reci, a u bilo kom godišnjem dobu biti u blizini drveća, biljaka, životinja.

Istraživanja su pokazala da je savremeni čovek zbog velike izloženosti zračenjima koja su 100 miliona puta veća nego pre pedesetak godina, manje koncentrisan, manje analitičan i manje sposoban da apstraktno razmišlja jer ona direktno utiču na zdravlje moždanih funkcija i izazivaju veliku štetu po kognitivne sposobnosti, naročito kod dece kod koje se može javiti i sindrom poremećaja pažnje, razdražljivost, zbunjenost. Nažalost, ovaj spisak dopunjuju još i nastanak genetskih poremećaja, kardiovaskularne bolesti, neplodnost, nesanica, hormonski disbalans, poremećaj imuniteta, metabolizma, pamćenja... Isto tako, danas uobičajeno preterano korišćenje digitalnih tehnologija dovodi do negativnih posledica u ljudskim odnosima jer smanjuje sposobnost za živu komunikaciju, izražavanje, druženje, maštanje, kreativnost... Sa svešću o svemu ovome, znamo šta nam valja činiti!

Autor:Katarina Trajković

 
SLADAK ŽIVOT - KOLAČI ZA ZIMU
Bez obzira koji ukus preovlađuje u vašem životu, uglavnom svima prija slatko. Razlog tome je što kada osete šećer, papile koje su na jeziku zadužene za slatko nadražuju u mozgu neurone koji reaguju na njega i to tako što oslobađaju serotonin, neurotransmiter koji izaziva osećaj zadovoljstva. Telo tako nauči da je konzumacija šećera prijatna. Ukoliko sebi ne pričinjavate zadovoljsvto na druge načine, druženjem, sportom, hobijem... kompenzaciju će vršiti šećer i tako će se napraviti začarani krug koji će vremenom u sebe uključiti dobijanje na težini i opasnost od dijabetesa.

 

Kada se u krvi nađe često i previše šećera, to oštećuje nerve, krvne sudove, vid, a može dovesti i do visokog pritiska, gangrene, raka ili srčanog udara. Da bi se smanjila količina šećera u krvi, pankreas (ili gušterača) proizvodi insulin, hormon koji naređuje ćelijama da upiju šećer iz krvi ali što ga telo više proizvodi, ćelije se više navikavaju na insulin i tako postaju otporne na njega. Od silne proizvodnje insulina, pankreas se zamori i tada ga je potrebno ubrizgavati. Uprkos novoj studiji Journal of the American Medical Association koja pokazuje da se time kvalitet života obolelih starijih od 50 godina značajno ne poboljšava, znatno je bolje izbeći svakodnevno „bockanje" sticanjem zdravijih prehrambenih navika i izmenama u ishrani koje će povratiti osetljivost organizma na insulin.

Puno ređi dijabetes tipa 1 (1 od 10 obolelih i to su najčešće mladi pre 20. godine) je insulinski zavisan i oboleli tada moraju sebi da ubrizgavaju insulin, dok kod insulino nezavisnog dijabetesa tipa 2, telo jeste sposobno da ga poizvodi ali ćelije više ne reaguju na njegovo prisustvo. Šećer iz krvi ne uspeva da uđe u ćelije i on se zato taloži u krvi. Lekovi koji se tada primenjuju izazivaju gomilanje masnoća u telu što opet dovodi do drugih zdravstvenih teškoća. Ali sve to se može sprečiti, čak i posle nastanka bolesti, ako se prihvati ishrana namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom, tj. koje se sporije pretvaraju u glukozu ne izazivajući nagli porast insulina, kao što to čini na primer mleko, prozvano insulinskom bombom.

Pored mleka, treba izbaciti i druge glavne krivce kao što su testenine, pirinač, krompir... Zatim je potrebno otarasiti se viška kilograma, baviti se lakšom fizičkom aktivnošću, i redovno šetati, po mogućstvu po suncu, što doprinosi povećanju vitamina D koji stimuliše pankreas da proizvodi insulin, čija visoka doza zatvara apetit. Opreznost se preporučuje kod voća jer fruktoza ne izaziva veliko lučenje insulina što je razlog da se posle uzimanja voća ne oseća sitost, ali valja upamtiti da je šećer uvek šećer, bilo koje da je boje, bilo da je veštački ili pravi i da se u najrazličitijim oblicima može naći u proizvodima u kojima ne biste ni sanjali da ga ima kao što su jogurti, supe iz kesice, slane grickalice, dečja hrana i mnoga gazirana i žestoka pića.

Postoje namirnice koje pomažu da se otarasite zavisnosti od šećera, a to su: paradajz, kisela jabuka, kukuruz šećerac ali najdelotvorniji su cimet i srebrna svilenica. Ova poslednja potpuno odstranjuje potrebu za šećerom tako što blokira receptore za slatko na jeziku te ovi više ne proizvode serotonin odnosno čovek više ne oseća zadovoljstvo kad jede slatko. Delotvorna je pomoć za lakše gubljenje težine, nema nikakve neželjene efekte i povrh svega, obnavlja ćelije pankreasa zadužene za stvaranje insulina.

Namirnica koja spada među omiljene i ima veoma široku primenu u pravljenju kolača je cimet, a jedna od njegovih najvažnijih osobina je što njegova redovna primena u velikoj meri može smanjiti rizik od dijabetesa i dovesti nivo šećera u krvi na razuman stepen. Veoma je bogata antioksidantima, čak sto puta više od nara, podstiče i metabolizam, smiruje upale, sprečava rast bakterija i gljivica, stimuliše predele mozga zadužene za koncentraciju i pamćenje... čini ukus kolača izvanrednim. Ovde ćete naći nekoliko recepata, da proverite i sami:

Brzopotezna bundeva:

• 1 kg rendane sočnije bundeve

• 150 gr griza

• 150 gr smeđeg šećera

• 2 cela umućena jaja

• 1 dl ulja

• cimeta po želji

Priprema: Pomešati sve sastojke i sipati smesu u podmazanu staklenu tavu. Peći 30 min. na 200 °C ili dok se ne uhvati korica.

Viking strava tava:

• polutke od 30 zrelih šljiva ili 5 struganih nakiselih jabuka

• sok od 1 limuna

• 150 gr zobenih pahuljica

• 150 gr integralnog brašna

• 150 gr smeđeg šećera

• 150 gr butera

• cimeta po želji

Priprema: Premazati staklenu tavu sa malo butera. Poređati polutke šljiva otvorene prema gore ili strugane jabuke. Posuti sa par kašika šećera ukoliko samo voće nije dovoljno slatko, posuti sokom od limuna. U odvojenoj posudi pomešati zobene pahuljice, brašno, smeđi šećer i buter, dobro sve izmešati rukom, posuti preko voća i utabati da bude ravno. Peći 10 min. na 220 °C pa 30 min. na 160 °C. Jesti toplo ili hladno.

Kesten bombice:

• 1 kg kestena / kesten pirea

• 125 gr butera ILI vode (za posnu varijantu)

• 150 gr smeđeg šećera

• 100 gr crne čokolade za kolače

• cimeta po želji

Priprema: Kesten skuvati, oljuštiti, izmrviti, samleti ILI kupiti gotovu masu od kestena. Po potrebi sačuvati u zatvorenoj kesi na hladnom. U kesten dodati šećer pa buter ILI vodu tako da se dobije testo. Praviti kuglice prečnika 3 cm u koje se po želji mogu staviti suvo grožđe, lešnik ILI šokoladne mrvice. Na veliki ravan tanjir ređati kuglice. Čokoladu istopiti i preliti svaku kuglicu. Za ukras se mogu posuti seckanim orašastim voćem.

Tarski kružići od heljde:

• 400 gr heljdinog brašna

• 2 cela umućena jaja

• 2 kašike meda

• cimeta po želji

Priprema: U brašno dodati umućena jaja, med i cimet. Sjediniti, praviti kuglice prečnika 3 cm, blago stisnuti palcem po sredini, ređati u podmazan pleh. Po želji se u udubljenje kružića može dodati po komad voća iz slatka od šumskih jagoda, višnje ili na vrh kašičice bilo kog voćnog džema. Peći 20-tak minuta na 180 °C.

Ukoliko isprobate neki od ovih recepata, nemojte nikako zaboraviti najlepši sastojak, pored cimeta naravno, a to je mašta! Takođe možete smanjiti ili dodati količine, po vašem ukusu. Ako se pak desi da ne želite da podlegnete ni ovim zdravijim varijantama kolača, makar nemojte lišiti sebe cimeta koji je pravi prirodni lek za mnoge tegobe, saveznik vašeg zdravlja i vašeg izgleda.

Autor:Katarina Trajković

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 13