ČUVANJE NAMIRNICA

Sama pojava čuvanja namirnica pojavila se tek kada je čovek prestao da bude nomad koji je sa sobom nosio samo neophodno, a hranu nalazio loveći, berući sa drveta ili po plodonosnom žbunju, nalazeći korenje i lisnate biljke na samoj površini zemlje. Mesto na kome se prirodno nalazi hrana je i dalje bez premca najbolje mesto za njeno čuvanje. Budući da je čovek manje savršen od Prirode, kada se tokom svog napredovanja kroz vekove počeo nastanjivati na najrazličitijim mestima, smislio je načine čuvanja namirnica koji su imali zadatak da što duže očuvaju njihovu svežinu koja počinje da se smanjuje čim se ubere ili ukloni sa svog prirodnog staništa.

Pošto se čovek počeo manje kretati radi nalaženja hrane, bilo je potrebno praviti rezerve hrane i to vodeći računa o njenom poreklu: životinjskom, biljnom, mineralnom... jer je od toga zavisila, i danas naravno zavisi, i njena trajnost. Što je namirnica „življa" to je njen rok trajanja kraći. Tako se živo meso, zavisno od vrste, može u odgovarajućim uslovima bez ikakvog tretiranja (usoljavanje, stavljanje u pac, zamrzavanje...) očuvati između 24 i 36 sati na hladnom, hrana biljnog porekla do 3-4 dana (pri čemu posle 24 sata gubi već polovinu vitamina i minerala i sa svakim danom još pola od preostale količine...), dok se, ukoliko se pravilno čuva, hrana u zrnu i hrana mineralnog porekla može čuvati mesecima i ponekad godinama. Ovde je dat samo uopšteni okvir te kada želite da sačuvate određenu namirnicu posle nabavke, treba tačno da znate koliko dugo. gde i kako se koja čuva.

Sasvim je logično da se prirodnijim načinom čuvanja bolje mogu očuvati svojstva i kvalitet namirnica. Danas se ponegde na selu još uvek može naći poneka domaćinska kuća koja umesto frižidera koristi trap za čuvanje namirnica, naročito preko zime. To je velika rupa dubine oko 2 m iskopana u zemlji i posuta peskom čija je funkcija, pored izolacije, da upija vlagu. Ponekad su to podrumi u kojima se drže sanduci sa peskom u koji se namirnice zatrpaju. Ipak, većina domaćinstava danas poseduje frižidere i frizeve za koje takođe postoje pravila korišćenja. Na prvom mestu je potrebno da aparati budu ispravni, da ne stvaraju vlagu, jer kondenzacija koja nastaje pri otvaranju i izlasku namirnica iz frižidera ubrzava njihovo „propadanje". Važno je, zavisno od sezone, regulisati temperaturu u frižideru shodno spoljnoj temperaturi, dok bi u frizu ona uvek trebalo da bude najmanje -18 °C. Takođe je potrebno zbog neizbežnih bakterija najmanje jednom nedeljno čistiti frižider iznutra, a friz najmanje dva puta godišnje (o ekološkom čišćenju, pročitajte članak o bikarboni sodi) i to najbolje na proleće kad se pojavljuju prve sveže namirnice pa ga valja isprazniti i pred punjenje za zimsku sezonu.

U frižideru, gde je temperatura uvek najviša pri vrhu i postepeno se snižava do fioka na dnu, svaka vrsta namirnice treba da ima svoje mesto. Na prve dve gornje police treba stavljati najkvarljivije namirnice: neobrađeno meso i mlečne proizvode, u sredini već pripremljena ili polupripremljena jela, a u fiokama sirovo povrće (koje nikako ne treba prati do pre same upotrebe, a ukoliko je korenasto ne treba sa njega skidati ni zemlju već ga samo položiti u otvorenu plastičnu kesu). Voće koje se može držati u frižideru je po opštem pravilu ono koje sadrži najviše vode (jagode, trešnje, breskve, bobičasto voće...), voće koje ima deblju ili tanju koru se uglavnom drži van njega (citrusno voće, jabuke, kruške, šljive...), a poneko voće nikako ne sme „na hladno" kao banane, avokado... Jaja, buter i čvrste masnoće se mogu držati u vratima frižidera, iznad flaša sa pićem koje želite da konzumirate hladno.

U frizu se mogu držati uglavnom sve namirnice osim hleba i uopšteno sve što sadrži testo jer zrna čak i u obrađenoj formi su veoma podložna primanju dodatne vlage. Meso, zavisno od vrste, ne bi se smelo držati u frizu duže od 3 do 6 meseci, povrće izdrži i do 9 ukoliko je u komadu i dobro osušeno pre nego što je stavljeno, a polupripremljena i pripremljena jela treba iskoristiti u roku od 3 meseca, kao i slatkiše i torte.

Sušeno voće treba i dalje se suši, dakle ostaje van frižidera kao i sve semenke i koštunjavo voće i začini (naravno samo oni koji nisu sveži kao listovi peršuna, celera, bosiljka itd.). Van frižidera moraju takođe ostati tečne masnoće i ulja, sve vrste brašna i sve namirnice u zrnu jer njima ne prija ni najmanja vlaga. Njih treba držati na suvom i hladnijem mestu, nikako na suncu. Jedino što čovek unosi u sebe, a „voli" sunce je čišta, negazirana voda i to samo neposredno pred konzumiranje i ukoliko je u staklenoj posudi ili ambalaži.

Najbolja ambalaža za namirnice su papirnate kese, staklo, glinene posude i isključivo za friz - inače nepoželjna plastika jer ostale mogu popucati dok je za njihovo kuvanje i pripremanje najuputnije služiti se na prvom mestu zemljanim posudama, zatim emajliranim posuđem (koje je iznutra u stvari presvučeno tankim slojem stakla), vatrostalnim staklom, a ukoliko nemate drugog izbora – metalnim posuđem. Teflon treba izbegavati. Najbolji načini pripreme hrane su redom: na pari, kuvanje, dinstanje, pečenje, dok su prženje i pohovanje nezdravi postupci.

Čuvanje namirnica je kao i sve što se tiče hrane – umeće. Postoji puno saveta koji nam dolaze iz iskustava naših predaka i za pripremu hrane i za konzumiranje pa tako i za čuvanje. Neke „cake" znate i sami: ne držite sigurno jedno pored drugog jaku, začinjenu hranu i kolače ili, zbog mirisa, hranu koja se drži na otvorenom, pored kućne hemije makar bila ekološka ali da li ste znali da sirće, vino i ulja treba ćuvati podalje jedno od drugog, a da jaja, iako im je ljuska zaprljana, nikako ne treba prati jer im se tako skida za oko nevidljivi spoljašnji sloj koji ih štiti od bakterija? Ako želite da odstranite neprijatne mirise iz frižidera, ostavite u njemu otvorenu čašu ili posudu sa mlekom, a mirise u ostavi „usisaće" listovi bosiljka kao što će par zrna pirinča „pokupiti" vlagu iz soli. Svaki put kad čujete ili pročitate nešto o načinu zdravog čuvanja namirnica, primenite to – sigurno će vam to pomoći da bolje očuvate i vaše zdravlje!

Autor:Katarina Trajković