Autor: Milica Tasovac Kategorija: Zdrava hrana Objavljeno: 10.10.2018.

Univerzalno kokosovo ulje
Kada je u pitanju kokosovo ulje, ono je odavno svoju primenu pronašlo u kozmetici, a već neko vreme je i veoma cenjena namirnica u kuhinji. Najidealnije je da bude 100% organsko, hladnoceđeno ulje, dobijeno nerafinisanim postupkom. Ovakvo ulje ne sadrži gluten, hidrogenizovane masti, holesterol, aditive, veštačke dodatke niti konzervanse. Kokosovo ulje je izraziti antioksidant – usporava starenje kože i nastanak bora, deluje pozitivno na varenje, ubrzava metabolizam, organizmu pruža energiju, potpomaže rad štitaste žlezde i jetre, održava ravnotežu između dobrog i lošeg holesterola, čisti telo od toksina, deluje antivirusno i antibakterijski, regeneriše nokte i kosu.


Semenke maka i kinoe nisu samo dekoracija, već i moćni izvori zdravlja
Samo dve kašike semenki maka sadrže 3,4g vlakana što predstavlja 14% preporučene dnevne doze za žene, odnosno 9% za muškarce. Ove minijaturne tačkice, koje uglavnom povezujemo sa bakinom mirisnom štrudlom makovnjačom, prepune su joda, magnezijuma, kalcijuma, cinka, bakra, mangana, fosfora, kao i nezasićenih masnih kiselina. Možete ih koristi u kašama za doručak, u prelivima za salatu sa maslinovim uljem, dodati ih u voće i povrće kada pravite smuti, ili ih jednostavno umešajte u jogurt i tako konzumirajte. Malo je poznato da mak usporava razvoj multiple skleroze, ali i ublažava stres i nervozu. Odličan je kao prevencija kardiovaskularnih oboljenja, a veoma je dobar i za hidriranje kože.
Još jedna fantastična biljka, koja se koristi već unazad nekoliko hiljada godina, potiče iz srednje Amerike i naziva se “majkom svih žitarica” . U pitanju je kinoa, koja, u stvari i nije žitarica, već pseudožitarica, ali je način pripreme istovetan kao i kod ostalih zrnastih biljaka. Pored obilja vitamina (tiamin, riboflavin, niacin, pantotenska kiselina, vitamin B6, vitamin E), minerala (kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan, selen), vlakana, odličan je izvor proteina i svrstava se u red bezglutenskih namirnica. Preporučuje se svima koji pate od čestih migrena, kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa tipa 2, problema sa krvnom slikom.


Zašto uvek piti sok od voća i povrća, kada može i od trave?
Ako ste do sada mislili da su ječam i pšenica samo žitarice koje se koriste za kuvanje, pripremu brašna, poslastica i peciva, prevarili ste se. Ove izuzetne namirnice su prepune hranjivih materija, posebno u periodu rasta mlade trave, jer samo 30ml soka od ječmene trave je ekvivalentno količini od 1,5kg ceđenog soka od voća ili povrća. Kao i svaka trava, ječmena je zelene boje, što je znak prisustva hlorofila, koji takođe unosimo u organizam ovim putem. Sadrži i vitamine A, C, B, E, K, minerale, žive enzime. Nije teško na osnovu ovoga zaključiti da je delotvornost na ljudski organizam ogromna – počevši od jačanja imuniteta, regeneracije kože, čišćenja krvi i celog organizma od toksina, pa preko jačanja zglobova kostiju, saniranja upalnih procesa, regulisanja šećera i masnoća u krvi, otklanjanja bolova u mišićima, kao i lečenja malignih bolesti. Da bi se sačuvale nutritivne vrednosti, sok se odmah nakon ceđenja zamrzava na -18 stepeni Celzijusa. Kao i kod ječmene trave, i pšenična trava je prepoznata kao izvor zdravlja i koristi se u lekovite svrhe. Smatraju se “idealnom prirodnom hranom”


Zeleno zlato, drvo života – upoznajte moćnu moringu
Moringa prah se koristi na Istoku već jako dugo, dok je na Zapadu ova biljka postala zanimljiva 70-ih godina prošlog veka. Poslednjih godina njena poularnost raste, i nije tražen samo prah, već i ulje i čajevi. Otkud odjednom tolika pomama? Ako se uzme u obzir činjenica da moringa poseduje neverovatno visok broj nutritivnih elemenata (oko 90 glavnih, a preko 500 ukupno), a da, pri tom, može da uspe u potpuno neplodnoj zemlji, nije čudno zašto je toliko tražena. Prah se pravi od sveže ubranog lišća, tamnozelene je boje i ima jak miris koji asocira na orahov. Lišće se suši na niskim temperaturama, potom se melje i pakuje. Ovako upakovano može i po nekoliko meseci da zadrži u sebi sve hranjive materije. Odličan je izvor gvožđa, kalcijuma, vitamina A, B, B1, B2, B3, B6, C, E, vlakana i proteina. Moćan je antioksidans, kontroliše dijabetes, poboljšava koncentraciju i podiže nivo energije, smanjuje holesterol, kontroliše krvni pritisak, leči depresiju, poboljšava imunitet, preporučuje se i trudnicama i dojiljama koje bezbedno mogu da ga koriste, zaceljuje rane, i dr.


Prirodno slatki i neodoljivi – sladić i stevia
Sladić ili slatki koren je grmolika višegodišnja mahunarka koja raste u Aziji i u Evropi. Kao što mu i samo ime kaže, ova biljka je veoma slatka i ukusna – mnogo je slađi od običnog šećera (30-50 puta), ali ono što je bitno, njegova aroma nije otužna zbog tolike količine slatkoće. Obogaćena je voćkastim ukusom, zbog čega je čaj od sladića veoma cenjen i tražen. Slatki koren sadrži kalcijum, kalijum i glicirhizinsku kiselinu, koja je veoma retka u prirodi. Izrazito blagotvorno deluje na ljudski organizam: antiupalno, poboljšava imunitet, antibakterijski, antikancerogeno, smanjuje stres, moćan je antioksidans. Stari Egipćani su veoma često koristili sladić, do te mere, da kada su sahranjivani, kad god je to bilo moguće, stavljana je ova biljka pored njih-


Ili je obožavaju ili je ne podnose. Da, to je stevia potpuno prirodna zamena za šećer. Iako je veoma slatka, postoji dobar broj ljudi koji je ne mogu koristiti kao zaslađivač iako vole slatko, jer je – preslatka. Zbog glikozida, koji su najznačajniji sastojci ove biljke, njen ukus je čak od 250 do 400 puta slađi od šećera. Pojedini glikozidi nemaju samo slatkoću, već i jednu dozu gorčine u sebi, što dodatno stvara malo čudniju aromu stevie, posebno ako se pretera sa količinom. Iako potiče iz Južne Amerike, danas je Japan njveći potrošač stevie na svetu (oko 40% japanskih zaslađivača sadrži steviu). Neke od najzanimljivijih i najbitnijih činjenica o stevii, zbog kojih je zaslužno svrstana u kategoriju „superhrane“, jesu sledeće: 100% je prirodna, bez kalorija, nema ugljene hidrate, nema glikemijski indeks, pogodna je i za dijabetičare, vrlo je postojana na visokim temperaturama (tačka paljenja do 200 stepeni Celzijusa), nije toksična, ne fermentira. Stabilizuje krvni pritisak, dobra je za kosti, doprinosi zdravlju zuba.

Puzeći grm sa plodovima poput amazonskog oka
Guarana raste u Venecueli i severnom Brazilu i njena grmolika struktura može da naraste i do 12 metara. Plodovi su crveni i rastu u grozdovima i domoroci ih nazivaju eliksirom dugog života. Plodovi u unutrašnjosti imaju crne semenke koje se nalaze u belom sloju pa asociraju na oko. Guarana sadrži fitohemikalije (teobromin, saponin, tanin, katehin) koje su moćni antioksidansi. Veoma je dobra za mršavljenje, jer sagoreva masti, za negu i regenarciju kože, eliminaciju celulita, smanjuje crevne upalne poremećaje, koristi se i kao diuretik, protiv glavobolje, bolnih menstruacija, kao prevencija za nastanak krvnih ugrušaka, podiže nizak krvni pritisak, odlična preventiva kod kancera, podiže budnost i koncentraciju, povećava nivo energije.


Uz kamu kamu bobice obezbedićete organizmu očas posla dnevnu dozu vitamina C
Kao najveći izvor vitamina C na svetu smatra se voćka kamu kamu koja raste samo u prašumama Perua i Brazila. Iako nam nije baš nadohvat ruke u svežem obliku, kao prah je podjednako moćna i iskoristiva. Istraživanja su pokazala da ovo voće sadrži 30-60 puta više vitamina C u odnosu na pomorandžu i limun. Sadrži aminokiseline, flavonoide, kalijum, betakaroten, gvožđe, fosfor, niacin, riboflavin, tiamin, galsku i elaginsku kiselinu (antioksidansi). Ako ste u mogućnosti, trebalo bi svakodnevno da konzumirate ovu superzdravu namirnicu, ili svežu, ili u vidu praha, iz više razloga: jača imunitet, prevenira upale, viruse, grip, ublažava migrenu i glavobolju, poseduje antibakterijska svojstva, moćan je antidepresiv