Autor: Milica Tasovac Kategorija: Zdrava hrana Objavljeno: 11.07.2018.

Ima li išta ukusnije od bakine pite sa jabukama i cimetom posle nedeljnog ručka? Ili od sutlijaša posutog cimetom, dok se još dimi u tanjiru i ispunjava prostoriju nekim egzotičnim mirisom koji podseća na daleka i pustolovna mesta?

Neka cimet više ne bude redak gost u vašem domu kojeg povezujete sa ukusnim poslasticama. Jer sigurno ste do sada imali i nekih zdravstvenih tegoba sa kojima niste nikako mogli da se izborite, uprkos medikamentima, raznim kremama, pilulama i sl. Recimo, u proleće je karakterističan osećaj umora i manjak energije kojem su skloni većina ljudi. Takođe, dešava se u pojedinim fazama godišnjih doba da primećujete da vam kosa opada više nego inače. Ili, možda, imate muku sa neprijatnim zadahom i zbog toga izbegavate javna mesta i okupljanja?

Sve ove neprijatnosti možete vrlo lako ukloniti iz svoje svakodnevice na lak i jednostavan način – učinite cejlonski cimet svojim najboljim prijateljem, kako u kuhinji tako i u kućnoj apoteci. Uvidećete da su njegove moći fantastične i pokajaćete se što ga niste ranije češće konzumirali.

Zar cimet nije samo cimet, zašto baš „cejlonski cimet“?

Cejlonski cimet vodi svoje poreklo iz Šri Lanke (nekada Cejlon) i smatra se najzdravijim i najboljim začinom svoje vrste za ljudsku upotrebu. Ako naletite u nekim malo bolje snabdevenim radnjama na skuplju varijantu cimeta, znajte da nećete pogrešiti ako ga kupite. Uložićete u svoje zdravlje. Cimet koji nam je najdostupniji i može se uglavnom svuda pronaći potiče iz Kine i popularno se još zove i „kasija“ cimet. On se smatra štetnijom i opasnijom varijantom, zbog visokog sadržaja sastojka kumarina koji može da prouzrokuje oštećenja bubrega i jetre. Naravno, ako se koristi u manjim dozama, nema potrebe za strahom. Međutim, činjenica je da terapeutska dejstva cimeta mogu doći do punog izražaja samo ako se on koristi svakog dana u količini od otprilike jedne kašičice. A za to je, ipak, najpogodniji pravi, odnosno, cejlonski cimet. On se smatra, zato, adekvatnijim za ljudsku ishranu, dok je kasija više prigodan za izradu mirisnih sveća i sličnih proizvoda.

Specifičan miris i ukus ovog začina potiču od eteričnog ulja koje obiluje cinamaldehidom, koji je u stvari i najzaslužniji za stavljanje cimeta u rang „superhrane“. Sam začin se dobija isključivo iz unutrašnjeg sloja kore mladih grana, koji se guli a potom suši.

Cimet je odličan izvor ugljenih hidrata, proteina, dijetetskih vlakana, a bogat je manganom, kalcijumom, gvožđem, bakrom, cinkom. Sadrži i vitamine C, K, B2 i B6.

Ne preporučuje se, pak, u terapijskim dozama trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od dve godine.

Cejlonski cimet je veoma pogodan za upotrebu kod sledećih tegoba i bolesti:

  • Za ublažavanje upala i infekcija  
  • Smanjuje nivo šećera u krvi, tako da je odličan borac protiv dijabetesa tip 2
  • Za čišćenje krvi i bolju cirkulaciju 
  • Pri probavnim smetnjama 
  • Za olakšavanje menstrualnih tegoba
  • Poboljšava aktivnost mozga
  • Poboljšava pamćenje 
  • Za ublažavanje bolova i ukočenosti mišića i zglobova (posebno delotvoran kod artritisa)
  • Kao preventiva kod bolesti srca
  • Pokazao se kao uspešan u smanjenju širenja ćelija raka
  • Zaustavlja progresiju multiple skleroze
  • Uspešno leči probleme sa želucem
  • Ubrzava sagorevanje masnih naslaga 
  • Ublažava upalu grla i simptome gripa
  • Sprečava opadanje i gubitak kose
  • Eliminiše neprijatan zadah
  • Preventiva prilikom uboda insekata
  • Uspešno leči hronične upale sinusa
  • Prevenira razvoj Alchajmerove i Parkinsonove bolesti

 

I čokolada voli cejlonski cimet

Miris cimeta je slatkast, a ukus topao, ljutkast i pomalo opor. Ne samo da je poželjan i da upotpunjuje bogat ukus u svim poslasticama od jabuka, već se u mnogim kuhinjama širom sveta cimet koristi i u pecivima, krofnama, voćnim salatama, kompotima. Na Istoku i u severnoafričkim zemljama ga čak dodaju i u slana jela. Nezaobilazan je kao “prstohvat čarolije” u kafama, čajevima, likerima i u vrućem kakaou. U Meksiku je neizostavan deo čokolade.

Prilikom kupovine, najpoželjnije bi bilo da pomirišite cimet (ako je to izvodljivo) kako biste bili sigurni da je svež – znaćete po karakterističnom slatkastom mirisu. Mleveni cimet daje istančan egzotičan ukus jelima od jagnjetine, piletine i mlevenog mesa. Zanimljiv je i prilikom dodavanja jelima od povrća, voća, ali i žitarica. Najbolje je da povrće (luk, patlidžan, šargarepa, krompir, sočivo, grašak, tikvice) dinstate sa štapićem cimeta i naposletku poslužite uz kus-kus ili pirinač.

Osim što daje jelima specifičnu aromu i neopisiv miris, veoma je koristan i u onim situacijama kada preterate sa slasnim zalogajima pa odlučite da biste voleli da imate neki kilogram manje. Sve što vam je potrebno jesu dva sastojka: pravi cimet (cejlonski) i domaći med. Cimeta uzmite 1/3 kašičice i prelijte ga sa 2dl ključale vode. Neka odstoji poklopljen pola sata. Tome dodajte kašičicu meda. Polovinu treba popiti neposredno pred odlazak na počinak, a drugi deo ostaviti preko noći u frižideru. Nakon buđenja, na prazan stomak, popiti i ostatak. Pravite ovaj napitak onoliko dana koliko vam bude bio potreban i trudite se da uvek bude sveže pripremljen.

Zanimljiv je podatak da se cimet pominje i u istorijskim izvorima kada je korišten 1500. god. pre n.e. od strane egipatske kraljice Hatšepsut kao moćni sastojak u njenim parfemima.