Kako stati na put visokom krvnom pritisku?

Započinjanjem nekih novih navika u svakodnevnoj ishrani, uključujući brojanje kalorija i kontrolisanje veličine porcije, možete sebe dovesti u poziciju da sami smanjite vrednosti visokog krvnog pritiska i tako izbegnete u potpunosti, ili značajno smanjite terapiju medikamentima. Kao i uvek kada treba menjati nešto na šta ste se baš navikli neće biti lako, i zato je neophodno imati sistem i pravila, kojih se treba pridržavati.

Pratite šta jedete

Većina ljudi nije svesna koliko dnevno unosi kalorija u svoj organizam, preko hrane ili pića. Lako grešimo kada govorimo koliko otprilike pojedemo hrane svakodnevno, i najčešće dajemo netačne procene. Uglavnom nam se čini da i nismo tako puno jeli. Zbog toga je bitno precizno ispratiti šta ste sve pojeli u toku dana. Počnite da pravite dnevnik ishrane, u koji ćete pisati sve što ste pojeli u toku dana, kao i veličinu porcija. Konačna računica će vas zaprepastiti i neretko ćete se u stvari zapitati kako to da niste još punijeg stasa. S obzirom da je višak kilograma problem broj jedan u prevenciji i kontrolisanju visokog krvnog pritiska, jasno vam je da odatle morate krenuti. Visok krvni pritisak može pokrenuti čitav niz drugih zdravstvenih oboljenja, o čemu detaljnije možete čitati ovde .

Izbegavajte slano

Može se desiti da se dovedete u kritičnu situaciju ukoliko se pridržavate nekih dijeta u kojima se unosi hrana sa visokim procentom natrijuma - sva prerađena industrijska hrana recimo, ma koliko zdravo izgledala i po sastavu namirnica bila zdrava, ima u sebi dosta soli. A poznato je da što manje natrijuma unosite u organizam , to su šanse za visok krvni pritisak smanjene. Kako biste smanjili unos natrijuma, pokušajte da koristite dnevnik ishrane, i pomoću njega ispratite koliko dnevno soli završi u vašem sistemu. Cilj vam je da u toku dana budete ispod 2,300 miligrama. Za one koji već imaju problema, može se desiti da je preporučeni dnevni unos i niži, negde na 1,500 miligrama. Obratite pažnju na specifikacije svake hrane koju kupite i birajte samo onu koja u sebi sadrži manje od 5 procenata dozvoljenoog dnevnog unosa. Izbegavajte hranu iz konzervi, smrznute obroke, kao i brzu hranu. Koristite dresinge za salatu koji u sebi ne sadrže soli. Neka slanici budu deo vaše mračne prošlosti, jer dosoljavanje je najgora usluga koju sebi činite.

Znajte šta treba da jedete

Kalijum, magnezijum i vlakna mogu vam pomoći da kontrolišete visok krvni pritisak. Voće i povrće imaju u sebi dosta kalijuma, magnezijuma i vlakana, a jako malo natrijuma, pa se po ko zna koji put pokazuje koliko su voće i povrće neophodni za zdrav život. Držite se voća i povrća u svežem obliku. Ceđeni sokovi su manje učinkoviti, jer se gube vlakna. Posebno dobar izbor su jabuke, kajsije, avokado, banane, brokoli, šargarepa, kelj, mango, dinje, grožđe, pomorandže, jagode, spanać, slatki krompir, madarine i paradajz. Orasi, semenke, mahunarke, meso očišćeno od masti i živinsko meso, odličan su izvor magnezijuma .

Šta je to DASH dijeta?

DASH dijeta predstavlja plan ishrane bogat voćem, povrćem, ribom, živinskim mesom, žitaricama i orasima, i u kom se vrlo pazi na unos masti. Nabrojana hrana bogata je svim ključnim elementima za zdrav način života - kalijumom, magnezijumom, kalcijumom, vlaknima i proteinima. DASH je akronim, a u prevodu reč je dijetetskom pristupu ishrani, kako bi se preventivno delovalo protiv hipertenzije, ili kako bi se ona držala pod kontrolom. U njoj nisu dozvoljeni nikakvi slatkiši (jedna kašika nedeljno šećera), zaslađeni napici, masti, crveno meso kao ni mesne prerađevine.

Žene koJe su se godinama pridržavale ovog sistema ishrane, smanjivale su značajno rizik od moždanog udara i bolesti srca, i uspevale su da visok krvni pritisak drže pod kontrolom.