Život kao zamah krila leptira (knjiga 12.) S.N.Lazerev

 

Odzivi čitalaca o knjizi:

Vaša istraživanja primenjujem od 1994. godine i zahvaljujući njima se mnogo toga poboljšalo u mom životu. Zato sam Vam veoma zahvalna. Zadatak koji je prošle godine postao naročito važan za mene, ali mislim i za sve nas koji čitamo Vaše knjige, jeste promena karaktera. Doveli ste nas pred vrata iza kojih se nalazi ljubav. Neko će ih otvoriti sada, a neko nije u mogućnosti da to učini odmah. Neko će ih otvoriti  dobrovoljno, a neko će biti prinuđen. Najvažnije je to što ste nam pokazali put. Neizmerno Vam hvala za neprocenjiv rad, za Vašu posvećenost!

Pomogli ste meni i mojoj porodici pre mnogo godina, kada smo bili na ivici sloma. Tad nam je sve išlo naopako: sin mi se njihao između života i smrti, muž mi je umirao od droge, a otac mi je patio od maligne bolesti. Gospod Bog Vas je poslao na Zemlju da pomognete ljudima u pronalaženju pravog puta, da ih podstaknete da spoznaju sebe.

Vaše knjige „Dijagnostika karme“ dopale su mi u ruke 2001. godine. Kad sam napunila 21. godinu dogodila mi se prva ljubav, a s njom i protresanje i uniženje najuzvišenijih osećanja i predstava o ljudskim odnosima koje sam posedovala. Reći da je bilo teško – isto je kao ne reći ništa. Osećala sam mahniti bol u duši i postala sam potpuno ravnodušna prema okruženju. Sve to je bilo praćeno depresijom, uninijem i mislima o samoubistvu. Tad sam čitala Vaše knjige i samo mi one nisu dopuštale da dignem ruke od života; molila sam se, nastojala da prihvatim situaciju onakvom kakva jeste i da oprostim. Postala sam blaža i bolja te sam se lakše borila sa uninijem. Svesna sam da mi predstoji mnogo rada i da je dušu teško vaspitavati. Trudim se da sačuvam ljubav prema Bogu bez obzira na to šta se dešava. Zahvaljujući Vama sam se okrenula Bogu i na tom putu sam i danas. Neka Vas Bog blagoslovi!

Poštovani Sergeju Nikolajeviču! Od sveg srca Vam zahvaljujem za iskustvo koje ste podelili s nama. Vaše knjige sam počela da čitam pre tri godine, kada je koleginica na poslu zaboravila jednu od njih. Ono što se dogodilo u mojoj duši ne može se opisati rečima. Moj karakter se promenio nabolje, što su mi posvedočili ljudi s kojima sam bila u kontaktu. Teško mi je da se promenim – iz mene neprestano izbijaju agresivnost, osuda, uninije i strahovi. Imajući u vidu šta sam sve „zaradila“ tokom svog kratkog života, ne mogu da računam na brze promene. Veoma sam zahvalna Bogu što ste mi pokazali u kom pravcu treba da se krećem u trenucima kad mi se činilo da put ne postoji.


Iz sadržaja:

ŽIVOT KAO ZAMAH KRILA LEPTIRA
KORACI U RAZVOJU
PROMENA NAVIKA
STRUKTURA X
PREDAVANJE U HARKOVU
BUDUĆNOST
GLEDAJUĆI U SUTRAŠNJI DAN
KONSULTACIJA
JOŠ JEDAN KORAK NAPRED
IGRA
SODOMA I GOMORA
PSIHOANALIZA
SEMINAR U FRANKFURTU
RAD NA SEBI
JEDINSTVO
KLASIFIKACIJA
NASTAVAK ANALIZE
UMETNOST LJUBAVI