Učenje Ramane Maharšija - Put ka samoostavrenju kroz Advaita Vedantu
Tokom više od pola veka života u Tiruvanamalaiju, Bagavana Šri Ramanu Maharšija je posećivao veliki broj ljudi iz svih delova Indije kao i sa Zapada, tražeći duhovno vođstvo, utehu u patnji ili jednostavno iskustvo njegovog prisustva. Tokom svih tih godina Maharši je vrlo malo pisao, ali je njegov Ašram vodio brojne zapise o njegovim razgovorima s posetiocima i kasnije ih je publikovao. Rukopisi su većinom predstavljeni u obliku dnevničkih beleški i delimično tematski uređeni. Cilj ove knjige je da donese opšte izlaganje Maharšijevog učenja odabirom i skupom pasaža iz dijaloga i njegovih spisa (objavljenih kao „Sabrana dela Ramane Maharšija”).
Komentari urednika su svedeni na minimum i štampani sitnijim slovima, da bi se jasno razlikovali od Maharšijevih reči. Nije napravljena razlika u periodima u kojima je Maharši davao neki odgovor, a to nije ni potrebno, jer on nije bio filozof koji je razrađivao sistem, već Ostvaren čovek koji je govorio iz direktnog znanja.
Treba da postaviš sebi pitanje: „Ko sam ja?“ Ovo ispitivanje će te na kraju odvesti do otkrića nečega unutar tebe što je iza uma. Reši taj veliki problem i time ćeš rešiti sve ostale probleme. Čovekova prava priroda je sreća. Sreća je urođena osobina Sopstva. Čovekova potraga za srećom je nesvesna potraga za istinskim Sopstvom. Istinsko Sopstvo je neuništivo; stoga, kada ga čovek pronađe, on dobija sreću kojoj nema kraja.