HRANA NAŠA NASUŠNA

Zdrava ishrana, zdrav način života i ekologija duha, tela i naše planete su na vrhu liste najaktuelnijih tema već dugi niz godina. Zašto? Možda je u ljudskoj prirodi da čovek počne o nečemu da brine tek kad mu to postane problem a dok se on ne pojavi, ne čini ništa da spreči njegovo pojavljivanje i ne obraća pažnju na prve, usamljene znakove upozorenja. Rastući zdravstveni problemi u celom svetu (sa retkim izuzecima nekih plemena ili manjih naroda koji se nisu prekomerno odvojili od Prirode) doveli su do toga da se većina nauka, ljudskih aktivnosti i razmišljanja bavi usko povezanim pitanjima ljudskog zdravlja i životne sredine.

Pošto su do sada mnogobrojni problemi identifikovani i mnoga rešenja data, konstatujemo da je Priroda oduvek bila tu da pruži sve što je čoveku potrebno za održavanje dobrog zdravlja i da je potrebno prisetiti se davno stečenih iskustava tokom vekova a ne retko i hiljadama godina unazad i ponovo ih početi primenjivati u okviru današnjih mogućnosti. Ali, u međuvremenu, tehnološki napredak, materijalistički način života, tržišna ekonomija zasnovana na profitu i duh masovne potrošnje su ispostili i istrošili i našeg domaćina, Zemlju sa svom njenom prebogatom faunom i florom, i nas, ljude. Zato je danas, u ne retkim slučajevima, potrebno pribegavati i namenskim, prirodnim ili sintetskim preparatima i dodacima ishrani (o čemu ćemo govoriti u jednom od sledećih članaka “Pomoć naša nasušna”), naravno uz savetovanje sa stručnim licem a naročito ako postoji već otkriveni zdravstveni problem. No, pre nego što dođe do toga, za zdrave osobe postoji još puno prostora i načina za održavanje zdravlja onim što je stvorila sama Priroda.

Ukoliko smo pripremili telo (pogledati članak “Imunitet naš nasušni”), biće nam puno veći izgledi da ono što bolje iskoristi prirodne bilo namirnice bilo preparate. Isto tako radi što bolje iskorišćenosti, hrana koju unosimo, treba da bude što svežija (da vreme između branja i jela bude što je kraće moguće), što pravilnije spremljena i da bude sezonska s obzirom da hrana kojoj nije sezona sadrži oko 50 % manje svojih korisnih sastojaka. Treba voditi računa i o individualnim potrebama i afinitetima jer, ukoliko prehrambene navike nisu iskrivljene upotrebom nezdravih, preterano prerađenih namirnica, telo samo traži ono što mu je potrebno.

Priroda je neverovatno izdašna i pruža nam bezbroj mogućnosti da očuvamo i poboljšamo zdravlje. Mnogo ćemo lakše pobediti i sezonske i druge bolesti ako znamo ciljano da izaberemo među prirodnim namirnicama i preparatima one koji će najpovoljnije i najbrže delovati. U svakom slučaju, najbolje je jesti od svih po malo jer su raznovrsnost i umerenost glavni ključevi zdrave ishrane. Sva hrana koju je Priroda dala sadrži korisne sastojke i njihovim pravilnim kombinovanjem možete pripremiti jela po oprobanim starim ili novim maštovitim receptima.

Zašto je raznovrsnost toliko važna kada znamo da za život neophodnih sastojaka postoji mnogo manji broj nego plodova Prirode? Upravo zbog toga što su kombinacije tih sastojaka unutar samih namirnica nebrojeno velike i njihovo uzajamno dejstvo i dejstva na ljudski organizam još mnogobrojnija a svaka od njih ima svoj razlog postojanja. Veoma je bitno znati kombinovati vlakna, masti, belančevine i šećere (spore i brze). Naime, da bi smo to pravilno učinili, treba u glavnim crtama da podelimo namirnice u 4 grupe:

1. povrće
2. meso i riba, jaja i mlečni proizvodi, masnoće
3. sve vrste brašna, mahunarke, skrobaste namirnice
4. voće: sveže, sušeno i koštunjavo

Namirnice 1. grupe se mogu jesti ili sa onim iz 2. ili iz 3. grupe a namirnice iz ove dve poslednje grupe ne bi trebalo nikad kombinovati međusobno. Što se tiče voća, ne bi ga trebalo mešati sa drugim grupama namirnica: sušeno se može jesti samostalno, sa koštunjavim ili sa svežim voćem ali nemojte nikad kombinovati sveže i koštunjavo jer im se dejstva potiru. Preporuka je ipak da se sveže voće jede zasebno i to najbolje u popodnevnim časovima a koštunjavo je najblagotvornije uveče, umesto večere.

Ovde ćemo izdvojiti nekoliko namirnica koje se ubrajaju među najhranljivije i najlekovitije a dostupne su tokom cele godine. Sezonske namirnice ćemo vam posebno predstaviti pred svaku sezonu. 

Počnimo od glavnog junaka. Beli luk: ima antiibakterijska, antiseptička i antikancerogena svojstva. Snižava holesterol i krvni pritisak. Deluje protiv mnogih vrsta bakterija, virusa i gljivica a za razliku od modernih antibiotika, na beli luk bakterije ne razvijaju rezistenciju. Crni luk takođe ima antikancerogena i antibakterijska svojstva. Snižava krvni pritisak i smanjuje rizik od srčanog napada. I crni i beli i crveni luk su veoma korisni u sezoni gripa.

Koštunjavo voće je veoma hranljivo i dovoljno je pojesti šaku  mešavine, najbolje sirovih i ne previše soljenih, raznih oraha, badema, pistaća, kikirikija… jer će ta količina zadovoljiti veliki procenat naših dnevnih potreba vitamina, minerala, oligoelemenata, masti, esencijalnih masnih kiselina i drugih neophodnih sastojaka. Par brazilskih oraha sadrži dnevnu dozu selena, 30 gr badema dnevnu dozu vitamina E, 100 gr kikirikija obezbeđuje dnevnu dozu bakra i mangana, desetak zrna indijskog oraha dnevnu dozu koenzima Q10… Domaći orah je antikancerogen, snižava holesterol, štiti od srčanih bolesti, jača pamćenje, podiže raspoloženje a uz med je prava poslastica. Lešnik, osim što svojom mešavinom vitamina B utiče na nervnu stabilnost, odličan je protiv gorušice ali ga ne treba jesti zajedno sa ostalim koštunjavim voćem. Tanka crveno-smeđa ljuspica kikirikija je puna korisnih materija te je preporučljivo pojesti je zajedno sa plodom ukoliko vam želudac nije preosetljiv.

Semena i zrnevlja treba maksimalno koristiti, u njima se krije izvor života. Seme lana služi za prevenciju i lečenje degenerativnih promena i delotvoran je protiv nekoliko vrsta raka zahvaljujući svojih 27 antikancerogenih sastojaka. Među njima je lignin koji sprečava razvoj tumora i zastupljeniji je u lanu 100 puta više nego u integralnom zrnu pšenice. Lan štiti od upala, dijabetesa, artritisa, anemije, aritmije… Reguliše telesnu težinu, eliminiše toksine, jača imunitet svojim omega 3, 6 i 9 masnoćama, poboljšava mentalne funkcije obnavljanjem moždanih ćelija, koristan je protiv opadanja kose. Dve supene kašike sveže mlevenog lana dnevno uz sok, jogurt ili u supi mogu se uzimati u svim životnim dobima a posebno se preporučuje u menopauzi. Semenke bundeve ili golicu ne treba ljuštiti jer se lekovitost krije upravo u ljusci kao kod većine semena. Upotrebljavaju se za isterivanje pantljičare, crevnih parazita, za lečenje prostate. Olakšavaju mokrenje i pomažu kod uvećane prostate. Puno je fosfora, gvožđa i drugih korisnih sastojaka. Ne zaboravite na susam pun kalcijuma, proso pun biotina, suncokret, leblebiju sa B vitaminima, antikancerogeno seme kajsije i šljive puno retkog vitamina B17 koji se samo u njima može naći, seme bora i mnoge druge. 

I nemojte se obeshrabriti ako vam je ovih prazničnih dana jelovnik bio kaloričniji. Ukoliko se umereno i pravilno hranite običnim danima, poneki praznik sa bogatom trpezom vam sigurno neće narušiti zdravlje. Sa druge strane, ako niste voljni da se bavite ishranom, možete da pokušate da živite od Ljubavi i svežeg vazduha ili kao indijski jogini koji se hrane isključivo Sunčevom energijom ali tako bi ste se odrekli uživanja u zdravom, ukusnom jelu koje vam, pored redovnog sna, aktivne fizičke i mentalne aktivnosti mogu omogućiti bezbrižniji zdrav život.