LETNJA HRANA

Ove godine nam sve sezone kasne te sa njima i namirnice koje ih prate. Naravno, kada smo željni plodova leta koje je po njima najraznovrsnije, posežemo i za onim koji nisu sazreli na direktnom suncu. No, oni koji se bave ishranom tvrde da je bolje pojesti i povrće i voće koje nije gajeno na najprirodniji mogući način nego ih ne jesti uopšte i da su dobrobiti od njih veće nego manja šteta koju nam možda mogu naneti. Neko bi rekao, navalite! Ali, leto je isto tako najlakša prilika da se malo povede računa o višku kilograma, zato je bolje da se pre opredelite za raznovrsnost nego za količinu. Kao što je najčešće slučaj, najbolja je zlatna sredina!

Leti je na raspolaganju veliki izbor niskokalorične i hranljive hrane:

• Tople i hladne supe

• Grilovano i sveže povrće

• Salate

• Voće umesto slatkiša

• Prirodni sokovi...

Hranu možete soliti nešto više nego obično zbog visokih temperatura a voće možete jesti kao zasebne obroke i to bolje ne više od jedne, dve vrste voća u isto vreme.

Po mogućstvu treba birati slatko voće kao jabuke, trešnje, dinje, breskve, kajsije, lubenice, šljive, smokve, slatko-gorko povrće kao tikvice, šparglu, papriku, krastavac, mlad kukuruz, žitarice kao ječam, pirinač (leti je „dozvoljen" i beli), proizvode od integralne pšenice. Bogati plodovi leta u žutoj, narandžastoj i tamnozelenoj boji obiluju beta-karotenom koji štiti našu kožu od slobodnih radikala koji nastaju pod uticajem UV zraka. Beta-karoten ima važnu ulogu u stvaranju melanina, pigmenta koji je odgovoran za tamnjenje kože. Da bi naš organizam iskoristio beta-karoten kao i vitamin A i E potrebno je povrće začiniti nekom od masnoća, preporuka je da to bude hladno ceđeno maslinovo ulje.

Poseban naglasak treba staviti na vodu, ceđene sokove, bobičasto voće i kiselo mleko. Zašto? Leti je veoma važno sačuvati kožu koja od preterane izloženosti suncu brže stari, gubi vlagu a postoji i pretnja od alergija i kožnih bolesti. Preko kože do unutrašnjih organa put je kraći nego što mislimo, te je bitno zaštiti i njih i „isprati" ih svim blagotvornim dejstvima ovih namirnica.

Bobičastom voću je sezona jako kratka u odnosu na druge plodove ali im je zauzvrat antioksidantna vrednost šest puta jača. Majka Priroda je po ko zna koji put savršeno uredila stvari! Razlog više da se borovnice, maline, kupine, šumske jagode, ribizle, dudinje, sveža aronija nipošto ne propuste. Njihove privlačne boje odnosno njihovi pigmenti koji sprečavaju da oni sazru a ne izgore na suncu i koji štite njihov imunitet, to isto čine i nama. Dakle, biljni fenoli, posebno flavonoidi, provitamin A, vitamini C, E i ostali oligoelementi u bobičastom voću su nam višestruko korisni: vezuju slobodne radikale, štite naše ćelije, smanjuju malokrvnost, ublažavaju alergije i upale, bore se protiv našeg umora; kvercetin iz njihove pokožice smanjuje rizik i od najtežih bolesti. Njihovi sitni plodovi takođe navode na to da ih treba dobro žvakati jer se, uostalom kao i sva druga hrana, tako bolje vari i asimilira u našem telu, a i da ne treba preterivati u količini za jedan obrok jer sadrže puno vlakana koji obezbeđuju sitost. Velika zasluga bobičastog voća je i poboljšanje naše memorije.

Kiselo mleko naročito, i u manjoj meri jogurt, sadrže mlečnokiselinske bakterije koje tačno znaju šta u našim crevima od bakterija treba da obitava a šta ne, i shodno tome i deluju. Poslednje otkriće naučnika u vezi sa njima je da sprečavaju sintezu i smanjuju nivo holesterola u krvi. Inače, korisni su kod visoke temperature, nesposobnosti sluznice da apsorbuje hranljive materije, kod crevnih poremećaja a pri svemu tome još i veoma osvežavaju. Oprobani recept za regulisanje rada creva je jedna šolja, po mogućstvu domaćeg kiselog mleka (koji je inače veoma lako napraviti kod kuće) pomešanog sa dve kašike mlevenog lanenog semena, najbolje uveče između 6 i 8 časova kao samostalni obrok.

Što se tiče ceđenih sokova, možete ih piti od jedne ili više vrsta voća ali svakako najviše pola sata posle ceđenja jer posle toga jako brzo oksidišu te je njihovo dejstvo neutralisano i čak štetno. Treba ih uzimati na sobnoj temperaturi, ni hlađene niti zagrejane jer od njih će ostati samo ukus a korist nikakva. Sokove i voće bi, i to ne samo leti, trebalo konzumirati van obroka jer voće pomešano s drugim vrstama hrane izaziva truljenje u crevima i nadimanje stomaka. Bolje ih je jesti i piti na prazan stomak, pre obroka. Ukoliko ste izabrali plod nekog voća, treba ga jesti celog, osim peteljki naravno, dok sitne koštice kao u jabuci ili grožđu, ko želi, treba da dobro sažvaće i pojede zbog bogate riznice koju kriju u sebi. Ako se odlučite za sok, treba ga piti u laganim, odvojenim gutljajima jer će se tako koncentrat koji smo ceđenjem izvukli iz voća lakše pomešati sa pljuvačkom i na taj način imati najbolje dejstvo na naš organizam.

Što se tiče vode, informacija o njenoj koristi po nas ima skoro koliko i nje same, zato samo da skrenemo vašu pažnju na sledeće: kad god ste u prilici, pijte izvorsku vodu, naravno proverenu i ako ste u prilici, na izvoru; ukoliko pijete flaširanu vodu, pazite da je kupujete u zatvorenim prostorima gde nije izložena direktnoj sunčevoj svetlosti jer ona u sadejstvu sa plastikom u koju je voda pakovana daje veoma štetna jedinjenja i može izazvati i trovanja a potom, dok je ne popijete, što mora biti u roku od 24 časa jer čim se flaša otvori, počinje razvoj bakterija čiji se broj posle tog vremena udvostručava, takođe je čuvajte van domašaja sunca. Najkvalitetnija voda je ona sadržana u samom voću i povrću tako da su oni, i ne samo leti, opet ono najzdravije što možete sebi priuštiti!

Ko to želi i ko je vredan, naravno može biti delom cvrčak a delom i mrav te koristiti leto i za odmor i hranjenje svežim plodovima kao i za pravljenje zdrave zimnice koja će uneti šarenilo i svoje bogatstvo korisnih materija i u zimsku belinu i u nas same...

Autor: Katarina Trajković