PROLEĆNA HRANA
Godišnja doba se redovno smenjuju i donose promene ali najveća od njih nastupa između zime i proleća. Zima označava kraj jednog ciklusa koji istovremeno u sebi nosi klicu novog, sledećeg. Proleću se svi raduju jer donosi promene za koje se nadaju da su na bolje ali nikad se u potpunosti ne može uživati u novom dok se ne raščisti staro. U tom smislu, što se tiče ishrane i telesnog zdravlja, ono što je najbitnije kada dođe proleće, to je da se uhvatimo u koštac sa posledicama zime. Veoma je pogrešno da se pohrli ka svemu što se pojavljuje na tezgama jer puno toga je tu, a da mu prirodno vreme nije. S druge strane, ne može se pogrešiti ako se obrati pažnja na namirnice koje Priroda sama od sebe pruža.
Posle zime se kretanje i izlaganje suncu mora povećati, a unošenje namirnica bogatih masnoćama, šećerima smanjiti u korist onih sa više vitamina i antioksidanasa. Ovo je doba kada se sve slabe tačke našeg organizma pojavljuju u punom jeku bilo da se radi o bolu u zglobovima, o kamenčićima i pesku u žučnoj kesi i bubrezima, o problemima sa varenjem, krvnim pritiskom... kao i idealno doba da se deluje protiv njih! Da bi naše telo imalo koristi od blagodeti svežih namirnica, mora se prvo pročistiti, a ono samo nam daje mogućnosti za to. Naime, telo raspolaže sa nekoliko veoma delotvornih filtera: jetra, bubrezi, pluća, koža... koji su tokom zime naporno radili jer se tada više jede teška i konzervirana hrana, veća je izloženost zagađenju i stresu, metabolizam je sporiji. Da ti važni organi ne bi otkazali zbog preopterećenja, a prvi znaci toga su ekcemi, razne alergije, umor i druge boljke pomoći ćemo im dajući im ono za čim najviše čeznu: sunce, kretanje i svežu hranu ali da vidimo koja je to prava prolećna hrana i kako je pripremati?
Najefikasnija hrana za potrebe detoksikacije organizma su biljke koje prečišćavaju jetru i žučnu kesu. Takođe, ishrana u proleće treba da bude lakša, količinski manja, kraće i jednostavno pripremljena (kuvana na pari ili barena). Postepeno treba smanjivati hranu koja greje kao što je na primer heljda, krtolasto povrće, ljute papričice i više unositi onu kiselkastu koja budi, kao raž i pšenica. Za bolju probavu treba unositi mlade mahunarke (sočivo, mladi grašak, boranija, pasuljica) koje su još ukusnije i pojačavaju svoje dejstvo uz sveže začinsko bilje kao mirođija, bosiljak, ili razne vrste zelenih salata. Od povrća je najpoželjnije zeleno lisnato, ono gajeno, kao zelje, blitva, spanać (ali njega ne više od jednom do dva puta nedeljno zbog oksalata), peršun, mladi luk, a naročito divlje povrće kao što su kopriva, maslačak, sremuš, čičak, potočarka, rukola... Od voća su u proleće najbolje jagode jer su, budući sačinjene od skoro devedeset posto najkvalitetnije vode, veoma niskokalorične i pune antioksidanasa kao i rane trešnje koje jako efikasno čiste creva.
Što se tiče voća i povrća koje je puno ređe u upotrebi na našim prostorima a može uspevati na njima, treba postepeno stvarati naviku njihovog korišćenja i zbog njihove korisnosti i zbog raznovrsnosti koja je neophodna u ishrani. Proleće je idealno za uvođenje na primer špargle i artičoke u jelovnik. Špargla sadrži vitamine A i C i deluje antikancerogeno dok artičoka prirodno smanjuje loš holesterol zahvaljujući cinarinu. Unošenje novih namirnica može da razbije jednoličnost u ishrani koja je kod nas dosta česta čega je nezaobilazni primer dvojca paradajz i krastavac. Oni su u proleće svakako korisni ukoliko se pazi u odabiru odnosno, krastavac treba da bude čvrst, tanji i sa peteljkama, a dok čekamo onaj pravi zreli letnji, od paradajza sada valja jesti samo vrste čeri i pelat koje su sitnije te je za njihovo sazrevanje dovoljno i ovo prolećno sunce.
Nije slučajno što je sva prolećna hrana prebogata vodom i stoga veoma dijetalna jer ono što nam je jako potrebno u ovim mesecima je da se otarasimo viška kilograma što će u znatnoj meri olakšati obavljanje najvažnijeg prolećnog zadatka, čiščenja našeg tela iznutra.
Kao predlog za prolećni obrok, probajte ove jednostavne recepte:
SREMUŠ SALATA:
• 10-tak listova sremuša
• 1 srednji krastavac
• 250 gr mladog sremskog sira
• so, provansalske trave (po želji)
Sremuš usitniti, krastavac iseći na kockice, dodati oba sastojka u izgnječeni sir. Začiniti i dobro promešati.
SPANAĆ SALATA:
• ½ kilograma mladog spanaća
• 10-tak paradajza pelata
• 150 gr feta sira
• maslinovo ulje
• so, začini (po želji)
Spanać usitniti, paradajz i sir iseći na kockice, dodati malo soli, začine i maslinovo ulje. Blago izmešati sve sastojke.
ŠARENA SALATA:
• 2 veze rotkvica
• 1 veća keleraba
• 4-5 mladih šargarepa
• 4-5 mlada luka
• sok od ½ limuna
• maslinovo ulje
• so, začini (po želji)
Kelerabu i šargarepu izrendati, rotkvice i mladi luk iseckati na kolutiće, začiniti i promešati.
Bezbrojne su mogućnosti da iskoristite sav prolećni zeleniš njihovim kombinovanjem u raznim salatama koje su sada najpoželjnije jelo jer se tako čuvaju enzimi iz namirnica koji inače kuvanjem nestaju. Salatama po želji dodajte začine, kockice prepečenog hleba, razne vrste sireva, semenke i koštunjavo voće. Oslobodite se pritiska da sve mora da se pravi po strogo utvrđenom receptu, samo eksperimentišite i pustite mašti na volju! Iznenadićete se!
Autor: Katarina Trajković
Napomena: "Svi naši tekstovi su informativnog karaktera. Pre primene iznetih obaveštenja i preporuka,
posavetujte se sa Vašim lekarem."
