BEŽITE, OTROVI ! (2) - ODEĆA
Raznolikost ljudi je zadivljujuća ali razumljivo je da postoje neke ljudske osobine koje su svima zajedničke kao na primer potreba za zaštitom ili nagon za samoodržanjem, čije je jedno od „oružja" strah, što lako objašnjava zašto je manipulisanje strahom ljudi uvek delotvorno. Prava je umetnost naći ravnotežu između ove potrebe i nagona koji nam pomažu da ostanemo u životu, i straha koji nam, tačno je, može spasiti život ali ga takođe i veoma zagorčati.
Jedna od stvari koja nas štiti, osim krova nad glavom, je odeća. Potreba za pokrivanjem tela je postojala još kod pećinskih ljudi koji su u tu svrhu upotrebljavali kožu životinja, dok danas postoji zapanjujući broj materijala od kojih se odeća pravi. Ljudi su od vajkada za svoje potrebe koristili sve što su znali i mogli od Prirode, tako da su koža, vuna, kudelja, pamuk, lan, svila bili obrađivani za pravljenje odeće i obuće. No, pre jednog veka, nastao je i prvi veštački materijal, rajon, i od tada im se broj neprestano uvećava: najlon, viskoza, akril, poliamid, lateks, elastin, modal, poliester, likra, spandeks... broje među poznatijim.
Zajedno sa njima i svim drugim veštačkim materijalima koji se koriste u raznim tehnologijama i industrijama, svet je počeo jako brzo da se menja i uz njega, i naš način života. A da li takav civilizacijski šok naš organizam kome su potrebne stotine hiljada godina za takvo prilagođavanje može podneti bez posledica? Odgovor znate i sami. Mudrost koja kaže da treba biti vrlo oprezan pre nego što se prihvati bilo koja novina je jednostavno skrajnuta. Suočavanje sa svetom koji se prebrzo i duboko menja donosi ne samo fizičke nego i mentalne probleme, čega smo svi svakodnevno svedoci. No, da se vratimo odeći koja u današnje vreme, osim zaštitne ima i funkcije statusnog simbola, ličnog izražavanja, manipulativnog tržišnog proizvoda itd.
Videli smo u prethodnom članku na istu temu kako je naš organizam tako stvoren
da može uspešno eliminisati štetne supstance koje u njega ulaze putem probavnog trakta ali ono što nije bilo predviđeno je kako da odstrani otrove koji ulaze kroz kožu direktnim kontaktom preko... odeće. To je problem koji pre sto godina nije postojao... A šta se u stvari dešava kada do toga dođe? Štetne materije koje koža upija, ulaze u limfu te stižu do krvi koja ih prenosi do srca odakle se šire svuda po unutrašnjosti tela bez prečišćavanja koje pri unosu kroz digestivni trakt inače vrši jetra. Na taj način se naša tkiva koja sadrže najviše lipida (mozak, grudi, bedra, stomak, butine...) pune materijama rastvorivim u masnoćama koje su se spojile sa sveprisutnim otrovima u našem orkuženju.
Ranije se koža smatrala jako efikasnom, nepropusnom barijerom kao i da hemijske i otrovne supstance mogu ući u telo tek putem organa disanja ili varenja ali je vremenom zapaženo kako koža ipak propušta masnoće tako što se rastvaraju u sebumu na njenoj površini i na taj način prodiru dublje. To je svakako korisno primeniti u medicini stavljanjem na kožu pačeva i flastera natopljenih lekovitim sredstvima protiv bolova, kontraceptivnih, hormonskih i drugih ali tu ulogu nažalost igra i odeća natopljena supstancama ponekad jako komplikovanovih naziva kao tetrahloretilen, ali i poznatijih kao formaldehid, bisfenol, benzen... čije loše posledice ne osetimo odmah.
Zbog dramatičnog porasta raznih alergija, osipa, svraba, zbog infekcija disajnih organa, sinusa, zbog neplodnosti, poremećenog vida i rasta, upala sluzokože, mučnine, iscrpljenosti, hormonalnih disbalansa, kontaktnog dermatitisa, raka, tražen je put ulaska tih štetnih materija u organizam. Kad je utvrđeno da ne ulaze sa vodom ili hranom jer se u njima ne nalaze u koncentracijama koje odgovaraju onim nađenim u telu, posumnjalo se na kozmetičke proizvode, koji opet mahom nisu dovoljno ispitani. Zahvaljujući kasnijim ispitivanjima izbačene su mnoge škodljive materije, kao na primer triklosan koji se u velikim dozama upotrebljavao i u kozmetičkim preparatima poznatih robnih marki, ali rešenje se nije našlo sve dok se nije došlo do pravog uzročnika, onoga što je najviše i najduže u kontaktu sa kožom, a to je naravno... odeća! Zanimljivo je znati da je u ajurvedskoj medicini poznata prastara tradicija nošenja odeće natopljene blagotvornim prirodnim lekovima i biljkama radi lečenja problema sa kožom ali i bolesti vezivnog tkiva kao i u svrhu otklanjanja bolova. Ali moderne civilizacije su često slepe za iskustva onih starijih te dopuštaju sebi gordost i gubljenje dragocenog vremena... a iskoristiće ih čak u negativne svrhe te su tako u kasnom Srednjem veku lagano ubijali suparnike podmećući im redovno rukavice natopljene arsenikom. Na sličan način se u nekim delovima Afrike može otarasiti nepoželjnih: kožna obuća se nepoželjnoj osobi iznutra premaže otrovnim alkaloidom jer čak i tamo se zna da je na tabanima gde je povećano znojenje uvećana mogućnost upijanja otrova preko kože.
Da stvar bude još opasnija doprinela je i moda tesne odeće: ona se veoma tare o kožu zbog čega se ova češće upali, a i mnogo lakše propušta otrove, teške metale, bakterije, nečistoće iz vazduha... Uska odeća (farmerice, majice, najlon i obične čarape, donji veš, a posebno grudnjaci od veštačkih materijala koji su još pre jedne decenije optuženi kao jedan od glavnih fizičkih uzročnika raka dojke...) sprečava proticanje limfe čija je funkcija da u krv donosi hranljive materije, da skuplja i izbacuje one štetne, a ako je pri tom i od veštačkih materijala, koža je potpuno onemogućena da "diše". Limfa otrove deponuje u limfne čvorove koji se nalaze najviše na vratu, ispod pazuha, u preponama, grudnom košu, tankom crevu, krajnicima... i mogu se pretvoriti u maligna žarišta. Odstranjivanjem krajnika i slepog creva se još više slabi odbrambena moć tela.
Dakle, odeća od neprirodnih materijala, pri tom uzana i tretirana sintetskim hemikalijama (postoji ih oko 8.000) koje masovno koristi tekstilna industrija, sprečava pore na koži da dišu tako što ona neprestano upija i izbacuje otrove od kojih se stvara toksična mešavina štetnija od pojedinačnih otrova među kojima su i retardanti, sredstva protiv zapaljivosti, a svaki "susret" sa svima njima, organizam pamti tj. njihov efekat je biokumulativan i... nepredvidiv. Ukoliko bi smo želeli da odstranimo tu opasnost, morali bi smo pokazati veliku obazrivost pri kupovini, izbaciti sve veštačke i hemikalijama tretirane materijale, a od njih se ne pravi samo odeća za odrasle već i za decu, a takođe i posteljina, presvlake nameštaja, zavese, peškiri, tepisi, dušeci... U poslednje vreme se sve češće na komadima odeće u prodaji mogu videti etikete sa upozorenjem da ih pre prvog nošenja treba oprati (a preporučuje se i do tri puta i to organskim deterdžentima jer oni "obični" mogu izazvati alergijske reakcije čak i kada su dobro isprani)... što je svojevrsno priznanje o upotrebi za ljude štetnih hemikalija... koje će dospeti u životnu sredinu i iz nje opet naći put do čoveka...
Radi svog zdravlja, potrudite se da kupujete odeću od prirodnih materijala, da izbegavate onu proizvedenu u dalekoistočnim zemljama pa makar na njoj stajali nazivi i etikete poznatih robnih marki koje većina ljudi smatra garancijom kvaliteta i sigurnosti, što uopšte nije slučaj. Zapamtite da su moda i lepo oblačenje stvar kreativnosti, dobrog ukusa i stila sa ličnim pečatom i notom, a ne novca i firmirane garderobe. Za početak, nemojte da vas hvata strah nego, naoružani nagonom za samoodržanjem, naviknite se da na odeći uvek čitate deklaracije, ne kupujte odeću koja se čisti samo hemijskim putem i naučite da prepoznajete veštačke materijale: oni se ne gužvaju, ne skupljaju, ne zahtevaju peglanje, lako se suše... Tačno je da su laki za održavanje, ali su zato teži... za preživljavanje!
Autor:Katarina Trajković
