HAJDE DA PROŠETAMO
Puno puta ste čuli da je fizička aktivnost jedan od stubova zdravlja, a i sami ste možda već uvereni u to. Ali šta se sve u stvari podrazumeva pod fizičkom aktivnošću i koja je od svih poznatih najbolja kao potpora za održavanje dobrog zdravlja? Ono što na samom početku treba razjasniti je da biti sportista ili povremeni šetač ne znači samim tim i biti zdrav. Ključne reči u ovome, kao skoro u svemu, su umerenost i redovnost. i naravno, svest o tome da je naše telo proizvod sopstvenog razvoja od nastanka do danas. Naime, naši preci su, tražeći hranu, bili prinuđeni da prave kraće i raznovrsne pokrete koji su uključivali, nasumičnim redom, svih 640 mišića ljudskog tela – koje zato nije predviđeno za duge i ponovljene napore – te stoga takva vrsta vežbanja najbolje može da održi ili povrati dobro zdravlje. Kao ilustraciju toga, posmatrajte decu dok se igraju i kakve pokrete pri tome prave. Dok su mala, deca se intuitivno ponašaju onako kako je najprirodnije.
Kada se stalno radi isti tip vežbi, telo se na njih navikne i vremenom prestaje od toga da ima dobrobiti. Vežbe treba da budu raznovrsne kao što treba da bude i ishrana. Mišiće ne treba intenzivno i svakodnevno naprezati. Sportovi u kojima se to praktikuje, u telu stvaraju oksidativni stres, dakle slobodne radikale koji oksidišu ćelije i DNK, što ubrzava starenje i povećava rizik od mnogih bolesti (od zglobova, preko ligamenata, do srca). Ukoliko ne nameravate da od sporta sebi pravite zanimanje, 20 do 30 minuta svakodnevnog raznovrsnog fizičkog vežbanja je idealna mera.
Ipak, postoji nešto na šta je većina ljudi, u ovom brzom vremenu u kome živimo, zaboravila, a to je šetnja - ne razgledanje izloga po gradu, ne maraton, već hod umereno brzim korakom. Hod se čini kao jednostavna čovekova aktivnost, no za njegovo izvođenje je potrebno: nagnuti se blago prema napred, uskladiti naizmenični rad nogu spuštanjem prvo pete koju prati ostatak stopala sprečavajući pad, balansirati pomoću polukružnog kretanja karlice i naizmeničnog, usklađenog pokreta nogu i polusavijenih ruku, uspravno držati glavu i leđa, opustiti ramena, pravilno disati, gledati 3 do 4 metara ispred sebe i...
… kada napravite oko 4 000 koraka, što odgovara otprilike polučasovnoj šetnji ili dužini trase od 2,5 km, uspravićete se i biti zadovoljni što ste sebi smanjili rizik od mnogih bolesti: infarkta, stresa, raka, preloma, lenjih creva, visokog pritiska, dijabetesa... a doprineli radu srca, tonusu mišića, podmazivanju zglobova, ubrzanju metabolizma, regulisanju apetita odnosno po potrebi dobitku/gubitku telesne težine, pravilnom disanju, dobrom kvalitetu sna, raspoloženju i smirivanju celog organizma... Samo još malo istegnite sve mišiće, naročito leđa i ruku i nekoliko puta dublje udahnite i izdahnite i uživaćete što ste sebi na prijatan način produžili životni vek! A tako malo ste uložili: udobnu obuću (i obavezno čarape jer ukoliko želite hodati bosi, bolje je biti potpuno bos, na pesku na primer), pamučnu odeću, flašicu nehlađene vode za piće i pola sata dnevno.
Uživanju će doprineti još mnoge pozitivne strane šetnje. Dok šetate, vi ne koristite zagađivače: prevozna sredstva, cigarete (njihovo negativno dejstvo bi se inače dvostruko pojačalo); ne pravite buku, dakle ponašate se ekološki.
Bilo koje godišnje doba je pogodno za šetnju ako ste propisno obučeni i zaštićeni, a redovno šetanje će doprineti i da se svim klimatskim promenama bolje prilagođavate.
Opasnost od povreda je smanjena na minimalnu meru ukoliko izaberete odgovarajuće mesto za šetnju. Najbolje ga je naći u prirodi (parkovi, šume, livade…) i uvek možete menjati predele.
Šetnja razbistruje um i podstiče razmišljanje redovnim dotokom kiseonika, pojačava moć zapažanja vidom, sluhom, mirisom, otkriva vam nove vidike, čini vas pametnijim, njen ravnomerni ritam oslobađa od napetosti.
Isto tako, šetnja u društvu je sport koji pospešuje prijateljstvo i otvorenost prema spoljnjem svetu. Pri umerenoj brzini hoda, možete razgovarati kao i razmenjivati utiske i osećaje neverbalnim sredstvima (dodirom, pokretom…).
Za razliku od drugih sportova, šetati možete i pred spavanje, kome se tako kvalitet poboljšava. U šetnji je celo telo u pokretu, ne možete preterati osim ako se zanesete, nije vam potrebna utreniranost, svako je može praktikovati, u svakom životnom dobu…
Ako mislite da je sve ovo previše pohvalno ili lepo da bi bilo istinito, probajte sami! Do sada nije zabeležena nijedna negativna strana šetnje. Ako se sama Priroda pobrinula da vas obdari mogućnošću da šetate, ne traćite to, budite joj zahvalni i sebi ulepšajte svaki dan!
Autor: Katarina Trajković
