SAN SNOVA (1) - i zašto je bitan

Ustali ste na levu nogu? Imali ste loš san? Teško ste zaspali? Prevrtali ste se celu noć? Uopšte niste mogli ni da trenete? Ako vam se nešto od ovoga povremeno desi, nije toliko strašno, nadoknadićete propušteno ali ukoliko vam se redovno ili stalno dešava, onda je takvo spavanje za vas prava noćna mora! Zato, budite hrabri i uhvatite se u koštac sa problemom, jer ono što je zajedničko svima njima je to da se izuzetno retko rešavaju sami od sebe i to je luksuz koji sebi ne bi smeli nipošto da dopustite, naročito kada je san u pitanju

 San, dobar, redovan i dovoljan, to jest onakav kakav bi trebalo da bude, neophodan je za pravilno odvijanje ogromnog broja telesnih, mentalnih, intelektualnih i drugih funkcija našeg tela. Iako mnogi ljudi misle da se tokom sna skoro ništa ne dešava, da smo samo u stanju „stand by“ za vreme koga se isključivo „pune baterije“, istina je potpuno drugačija

Još je ajurvedska medicina dala precizni opis funkcije svakog vitalnog organa u telu tokom 24 časa. I svi oni imaju faze blažeg ili intenzivnijeg mirovanja, shodno fazama kada su aktivni ali se čini da je od svih njih mozak „najzaposleniji“ i da ima puno radno vreme kako preko dana tako i u toku noći. Ono što se menja je mogućnost percipiranja osećaja jer telo i tokom sna nastavlja da radi, samo u drugačijem obliku i obavljajući više zadataka koji će mu omogućiti da se odmori, da se obnovi i pripremi za naredni dan. Ukoliko je lišeno svega toga, zdravlje tela će se naći na udaru kao i kvalitet života koji imate u budnom stanju.

 Kako i zašto? Pored toga što odmara celokupan organizam, spavanje povećava vaše intelektualne sposobnosti, tako što usvajate novostečena znanja koja ćete moći kasnije da upotrebite. Tokom sna se vaša memorija izgrađuje, vaša sećanja i novostečeno znanje se organizuju, povećavate svoju sposobnost da pravite nove asocijacije i samim tim svoju kreativnost. I rešavanje životnih problema se bolje sagledava i sprovodi kad ste odmorni i kad je mozak „preradio“ informacije. Narodna mudrost ne kaže tek nasumice: „Treba pustiti da prenoći“, „Biće bolje sutra“ ili „Razbistriće ti se glava kad prespavaš“ već na osnovu vekovnog iskustva.

 S druge strane, ne preporučuje se nikako da odete na počinak kad ste ljuti ili uznemireni, jer će to pojačati negativne emocije ili ih čak sačuvati u jednakom intenzitetu. Ne dopustite ni detetu, ni partneru, ni sebi da legnete odmah posle nekog doživljenog šoka, bez prethodnog smirivanja ili posle svađe, bez pomirenja. Nemojte (a većina ljudi to čini) gledati nasilne, „žestoke“ ili zastrašujuće filmove pred spavanje jer tada je i teže zaspati, a kada se i zaspe, sve te nagomilane emocije će se jako dobro urezati u pamćenje. Zamenite ih nekim pozitivnim, blagim i smirujućim.

 Ali vratimo se nedostatku sna i onome što on uzrokuje. Posle neprospavane noći, vaša mogućnost da dobro sagledavate stvari se smanjuje, stalno se iste ideje i misli vrte u krug bez izgleda da ih možete srediti, ne možete da odvojite bitno od nebitnog, rešenje koje vam se činilo na dohvat ruke se beznadežno gubi iz vida, u opasnosti ste da donesete neku neispravnu odluku. San će vam omogućiti da sve sagledate u novom svetlu i rešenje će se brzo pojaviti. Ali kako do sna doći?

 Ako vam je teško da zaspite, postoje razni uslovi koje treba zadovoljiti i tehnike koje možete primeniti (o tome možete pročitati u sledećem članku) ali kao prvo, ne smete se nikako opterećivati ustaljenim i pogrešnim razmišljanjem o spavanju:

Ne postoji tačno utvrđeni broj sati koji morate odspavati. San služi da se odmorite od fizičkog, intelektualnog i/ili emotivnog napora i potreban vam je onaj broj sati koliko je dovoljan da se od tih napora odmorite, što znači da je to ne previše ali ipak promenljiva kategorija, koja zavisi i od starosne dobi, od fizičke i drugih aktivnosti, klime, godišnjeg doba...

• Ako ne odspavate odjednom u toku noći onoliko sati koliko ste sebi odredili, ne znači da se nećete dovoljno odmoriti jer možete i morate nadoknaditi tokom dana, ukoliko vam je potrebno. Ne retko se dešava da nekome upravo takav ritam bolje odgovara. Programirani smo da spavamo noću ali ne isključivo, i bez prekida. Bolje je dobro spavati dok spavate nego loše spavati „u cugu“.
• Ukoliko se niste naspavali tokom nedelje, nemojte misliti da ćete „naplatiti dug“ narednog vikenda ili tokom godišnjeg odmora, naprotiv! Samo približno isto vreme odlaženja na spavanje kao i buđenja vam može garantovati kvalitetan san. Setite se šta se dešava biološkom časovniku ljudi koji putuju u daleke zemlje gde moraju da se prilagode ondašnjem vremenu.

U proseku je dovoljno šest do osam sati sna tokom noći ali se ne smete uzrujavati ukoliko ste izuzetak. Najbitniji dokaz da ste se naspavali (i to bez pomoćnih ili veštačkih sredstava) je da ne osećate umor kad se probudite. Takođe, spavati duže od osam, najviše devet sati može uzrokovati probleme slične nedostatku sna. Izuzetak su vanredne situacije kao i trudnice u toku prva tri meseca trudnoće.

Važno je i znati kako se odvija naše spavanje. Ljudi spavaju u ciklusima od 90 do 120 minuta i dobro prospavana noć podrazumeva 3 do 6 takvih ciklusa od kojih se svaki sastoji od 5 faza: uspavljivanje (3 do 12 min.), lagani san (10 do 20 min.), lagani spori san (10 min.), dubok spori san (15 do 20 min.) i paradoksalni san poznat i kao REM-faza (15 do 20 min.). Ova poslednja faza čini jednu petinu prvog ciklusa i u toku noći se prve tri faze smanjuju, dok se ona povećava.

Dubok san čini najveći deo spavanja, tada se temperatura tela smanjuje, disanje je pravilno, telo i mozak se odmaraju. Tada se skupljaju rezerve energije i oštećeni organi i tkiva se obnavljaju. U ovoj fazi se dešava deoba ćelija i proizvodi se hormon rasta od koga deca rastu, a odrasli se „podmlađuju“.

Za vreme REM-faze su puls i disanje nepravilni, mozak je budan iako ne percipira okolinu. Potrošnja vazduha i glukoze kao i ritam elektro-talasa su isti kao u budnom stanju. Telo spava, mozak je veoma aktivan - zato se i zove paradoksalna faza sna – i to je vreme kada nastupaju snovi. Tada se oporavljamo od nervne napetosti, mozak sređuje događaje iz prethodnog dana, pamti ono što nam je korisno i odstranjuje nepotrebno.

Koliko je dubok san bitan za fizički oporavak, toliko je REM-faza bitna za mentalni oporavak. Sveukupno, san omogućava pospešivanje imunog sistema, energetsku preraspodelu, rast, obnovu tkiva i deobu ćelija, regulisanje temperature i krvnog pritiska, proizvodnju hormona, uklanjanje stresa i napetosti, održavanje pamćenja, učenje, sređivanje emocija.

Zato nedostatak sna konkretno uzrokuje pad imuniteta, poremećaj rada vitalnih organa, povećanje stresa i depresije, manjak pažnje, koordinacije pokreta i produktivnosti, gubitak pamćenja, smanjenje intelektualnih sposobnosti i kreativnosti, gojaznost, prerano starenje, skraćivanje životnog veka...

Na to da niste dovoljno naspavani, osim umora, ukazaće vam i drugi, blaži simptomi koje je bitno prepoznati: zevanje, suzne oči, rastezanje, otoci oko očiju, potreba za stimulišućim sredstvima koji će samo privremeno odložiti našu potrebu za snom ali neće odstraniti umor. Bilo bi idealno da u tim situacijama dremnete, jer i desetak minuta do najviše pola sata sna će vas oporaviti i opustiti, ili odspavate sat vremena i posle toga se malo protegnete.

Ključna reč u vezi sa snom kao i sa svim našim aktivnostima je REDOVNOST. Svako treba da nađe svoju redovnost, svoje vreme, ono što i kako mu najviše odgovara, ukratko svoju formulu da bi imao san snova posle koga će se osećati u potpunoj formi. Jer proporcionalno kvalitetnom zadovoljenju te osnovne ljudske potrebe se postižu i vanredni rezultati u svim oblastima života.

Autor: Katarina Trajković

Napomena: "Svi naši tekstovi su informativnog karaktera. Pre primene iznetih obaveštenja i preporuka, posavetujte se sa Vašim lekarem."