ZDRAVO TUŠIRANJE

Gde god da boravite na otvorenom, naročito leti, bilo to pored mora, jezera, reke, na planini, u parku ili na terasi, sunce „kupa" veću ili manju površinu vaše kože i učini da izloženi delovi potamne. U najvećem broju slučajeva, posle određenog vremena, najtamniji, površinski sloj kože počinje da puca i naglo se ljušti. Uzrok te pojave može biti prekomerno izlaganje suncu ali je uglavnom u pitanju neadekvatna nega same kože tokom cele godine. Naravno, ovde nije u pitanju samo lepota, već puno bitnije zdravlje kože, koja je po površini naš najveći „organ" i naša prva zaštita od opasnosti prisutnih u spoljašnjoj sredini.

Kao u svim životnim stvarima, polazište, osnova ili podloga su najvažnije, a da bi oni bili čvrsti, pouzdani, trajni, za njih je potrebno odvojiti ne toliko spoljna sredstva koliko volje i vremena. Konkretno, kada se radi o koži, unošenje dovoljne količine vode i zdravih tečnosti i namirnica je jedan od glavnih elemenata za njenu „izgradnju". Što je on prisutniji, to će izgled, kao ogledalo zdravlja, biti lakše dovesti u dobro stanje i održati ga.

Na prvom mestu, treba razmotriti šta najčešće činimo svojoj koži, a nikako ne bi trebalo. U savremenom svetu je stvorena opsesija telesnom higijenom (dok nažalost mentalna higijena, ako uopšte to čini, kaska za njom, što nije sada naša tema) i čitav marketinški dobro razrađen arsenal proizvoda koji su ponuđeni da bi je zadovoljili. Ovde ću samo navesti izjavu poznatog dermatologa sa klinike Krenli (Cranley) u Londonu, Dr Nika Loua: „Većina ljudi se previše pere, a za najveći broj nas, to uopšte nije potrebno činiti integralno i svakodnevno."

Tuširati se svakodnevno (osim ako ste sportista ili ste iz bilo kog razloga izloženi znojenju, prljanju) je loše za vašu kožu, naročito ako koristite jake sapune. Dugotrajna upotreba tečnih sapuna, gelova i pena, za čiju se proizvodnju koristi puno više hemikalija nego za sapun, posebno ima loš uticaj jer između ostalog više zapušavaju pore nego što čiste kožu, a i više zagađuju životnu sredinu što se opet vraća ljudima kao bumerang. Zato se preporučuje korišćenje blagih kao i glicerinskih, prirodnih sapuna. Svakodnevno je obavezno prati lice, pazuh, stopala i održavati intimnu higijenu, a ostatak, koji čini najveći deo kože, po potrebi, dva, tri do četiri puta nedeljno, zavisno od životnog doba, dnevnih aktivnosti kao i od godišnjeg doba.

Svakodnevnim tuširanjem se uništavaju masne kiseline koje stvaraju prirodni lipidni sloj koji štiti vašu kožu, što uzrokuje njeno prerano starenje, isušivanje, u nekim slučajevima čak i pukotine i infekcije, a s druge strane se pojačava lučenje lojnih žlezda. Taj zaštitni sloj se sastoji od sebuma koji proizvode ove žlezde u korenu dlaka i kose, i znoja, ali on nije prljav već igra osnovnu ulogu u zaštiti kože od bakterija tako što stvara kiselu sredinu i čini kožu gipkijom, nepropusnijom i samim tim otpornijom. I suva i masna koža mogu postati „normalnije" kada se dođe do, za svakog lično i posebno, optimalne učestalosti tuširanja. Osobe sa suvom kožom treba da smanje temperaturu vode kojom se tuširaju dok one sa masnom da je povećaju. Temperatura vode od 36 do 37 stepeni se smatra idealnom.

 

Isto koliko i učestalost, važan je i način tuširanja kao i „oprema" da bi se potpomoglo redovno uklanjanje mrtvih ćelija i pospešila površinska prokrvljenost koja sa svoje strane pomaže održavanju zdravlja kože. Ko želi, može prethodno da praktikuje četkanje na suvo. Desetak minuta, mekom četkom od prirodne dlake (sličnu onoj za bebe), ravnim pokretima treba četkati kožu uvek od ekstremiteta prema srcu a leđa odozgo prema dole. Zaobiđite mesta na kojima je koža osetljiva ili oštećena, a nešto jače pritiskajte na onima gde je koža grublja, tvrđa ili sa celulitom (laktovi, kolena, tabani, butine, zadnja loža...). Potpuno isto postupajte prilikom tuširanja ali sa prirodnom rukavicom od lufe o koju ste protrljali sapun (uvek je bolje napraviti penu nego direktno se trljati sapunom). Stopala, najviše pete, je preporučeno istrljati kamenom za pete.

Zdravo tuširanje je pravilno završavati sa jednim ili više ciklusa toplo-hladnog: preko celog tela pređite nekoliko sekundi mlazom prvo najtoplije, a potom najhladnije vode koju možete izdržati. Uvek se tuširanje završava hladnom vodom. Da bi ste se navikli, krenite prvo od nogu i svaki put postepeno povećavajte površinu kože izloženu toplo-hladnom efektu.

Posebnu pažnju treba posvetiti sušenju posle tuširanja: najbolje je upijati ostatke vode peškirom ili bademantilom i blago se brisati pazeći na eventualne ogrebotine, mladeže, oštećenja ili nepravilnosti kože a podrobno u predelu pregiba i između prstiju, što je omiljeno skrovište neprijatnih gljivica.

Sve ono što važi za pokrete prilikom tuširanja, važi i za nanošenje kreme za telo što znači da se pri nanošenju uvek ide od ruku i nogu ka srcu i da se laktovi, kolena, butine, stopala nikako ne smeju zanemariti. Krema treba da bude što prirodnijeg sastava a zavisno od tipa kože, treba izabrati gušću, masniju ili blažu kremu.

Verovatno će nekome biti čudno da se „odvraća" od svakodnevnog tuširanja ali ljudi se sve češće vraćaju starom, opravdanijem i smislenijem, i prisećaju kako se u ranijim vremenima održavanje higijene lica, pazuha, stopala i intimnih delova tela svakog dana uz jednonedeljno kupanje, smatralo normalnim. Nije bilo potrebno imati, kao danas, raznovrsne „detox" aparate jer je primena tog vekovnog iskustva bila dovoljna za podsticanje cirkulacije, održavanje jačine kože, pospešivanje izlučivanja toksina... i očuvanje zdravlja.

Autor: Katarina Trajković

Napomena: "Svi naši tekstovi su informativnog karaktera. Pre primene iznetih obaveštenja i preporuka,

posavetujte se sa Vašim lekarem."